Procenjujući ličnu kilažu 37 odsto muškaraca kaže da ima između pet i 10 kilograma viška. Istog je mišljenja 45 odsto žena u Srbiji. Najčešći zdravstveni problem u vezi sa viškom kilograma i gojaznošću su srčane bolesti, uključujući visok krvni pritisak, a njih prijavljuje čak 32 odsto ispitanika iz Srbije (19 odsto muškaraca i 13 odsto žena), neki su od podataka do koji se došlo tokom ovogodišnjeg istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika.

Procenat muškaraca koji kaže da nije imao zdravstvene probleme povezane sa viškom kilograma iznosi 63. Znatno je manje žena bez zdravstvenih problema – 46 odsto. Razlika između muškaraca i žena govori u prilog tome da su žene kritičnije i svesnije kada je reč o zdravlju, pregledima i prevenciji.

Ugroženiji stanovnici gradova i preduzetnici

U Beogradu od depresije i migrene pati devet, odnosno 10 odsto ispitanika, a i ova stanja mogu biti posledica viška kilograma. Emocionalne i neurološke posledice su posebno izražene u urbanim sredinama, usled ubrzanog načina savremenog života.

Podatak da 17 odsto samozaposlenih ispitanika ima kardiološke probleme može ukazati na to da oni, vodeći računa o sopstvenom biznisu, zanemaruju zdravlje, a kao rezultat telo trpi posledice.

motivacija za pozitivne promene

Čak i gojaznost članova porodice utiče na ispitanike tako da se osećaju ravnodušno ili razočarano (43 odsto) ili zabrinuto (29 odsto). Skoro trećina ispitanika navodi da crpi motivaciju iz porodičnih problema sa viškom kilograma. Ovi podaci naglašavaju emocionalnu težinu problema gojaznosti i percepcije viška kilograma.

Kada se neki član njihove porodice bori sa viškom kilograma, skoro trećina (32 odsto) žena oseća se zabrinuto, odnosno plaši se da je to nešto što će i njih zadesiti i što ne mogu da spreče, a takav način razmišljanja može da dovede do odustajana. Isto oseća 25 odsto muškaraca. Odustajanje od borbe protiv gojaznosti zbog porodične istorije je zabrinjavajuće i rizično.

S obzirom da gojaznost dovodi do drugih, kompleksnijih oboljenja tokom života, naglašen je značaj podizanja svesti o prevenciji i aktivnoj borbi protiv viška kilograma.

prilika za edukaciju

Globalno gledano, lekovi na bazi peptida protiv gojaznosti i dijabetesa uživaju sve veće poverenje zbog svoje efikasnosti i bezbednosti za pacijente. U Srbiji su se žene pokazale kao nešto otvorenije da po preporuci lekara prihvate neku od savremenih terapija gojaznosti – njih 16 odsto naspram 11 odsto muškaraca. 

U grupi gojaznih ispitanika, kojima je ovakva terapija najpotrebnija, procenat je najviši i iznosi čak 25 odsto. Skoro 40 odsto gojaznih nisu sigurni, čime se otvara prostor za zdravstvenu edukaciju.

Farmaceutska kompanija Galenika učestvovaće na VI srpskom kongresu o gojaznosti (6. SASOK), koji se održava u Beogradu 24. i 25.10, gde će premijerno predstaviti prvi generički lek na bazi molekula liraglutida namenjen terapiji gojaznosti, koji će uskoro biti dostupan na domaćem tržištu.