Podrška održivoj proizvodnji i preradi, pojednostavljenje procedura za trgovinu hranom i bolji uslovi za mlade poljoprivrednike ključne su preporuke NALED-a povodom Svetskog dana hrane, koji se danas obeležava u više od 150 zemalja širom sveta, sa ciljem podizanja svesti o problemima gladi i siromaštva u svetu, ali i bezbednosti hrane.
Suše, poremećaji u trgovini i skupi repromaterijali povećavaju pritisak na proizvođače i prerađivače, dok gubici tokom proizvodnje, transporta i skladištenja dodatno opterećuju lanac snabdevanja. Zato NALED poziva da se kroz predvidive propise i ciljanu investicionu podršku ojača otpornost prehrambenog sektora.
– Nestabilnost cena hrane na svetskom tržištu i visoki troškovi poslovanja najteže pogađaju primarne proizvođače i prerađivače, koji ne smeju ostati amortizeri globalnih kriza. Sigurnost snabdevanja hranom potrebno je da gradimo jačanjem domaće proizvodnje i prerade, kroz izgradnju stabilnih uslova poslovanja i smanjenje administrativnih prepreka. Istovremeno, razvoj mora da počiva na očuvanju zemljišta, vode i vazduha, jer bez zdravih prirodnih resursa nema ni dugoročno održive proizvodnje – kaže Todo Terzić, šef Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u.
NALED ističe potrebu za donošenjem zakonskog okvira za regenerativnu poljoprivredu kako bi se obnovila plodnost zemljišta i povećala otpornost useva na klimatske promene.
Pored toga, predlaže se snažnija investiciona podrška organskoj proizvodnji i proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom kroz ulaganja u sertifikaciju i prerađivačke kapacitete, pod uslovom da se ne umanje postojeća direktna davanja poljoprivrednicima.
Radi bržeg prometa robe i smanjenja troškova, ključna je digitalizacija carinskih, fitosanitarnih i veterinarskih procedura na granicama.
Na kraju, kroz saradnju sa inicijativom EIT Food, NALED naglašava važnost povezivanja nauke i privrede radi primene savremenih tehnologija, poput satelitskih podataka za precizno navodnjavanje i đubrenje, kao i modernizacija skladištenja, čime bi se smanjili gubici i optimizovala potrošnja resursa.
– Mladi poljoprivrednici treba da budu nosioci modernizacije, a za to su im potrebni lakši pristup zemljištu, povoljnije finansiranje i namenski programi za pokretanje poslovanja. Njihov ostanak na selu zavisi i od kvaliteta života. Uz puteve, pouzdano snabdevanje strujom i internet, neophodni su dostupni obrazovni, kulturni i sportski sadržaji i prostori za druženje. Generacijska obnova je razvojni prioritet, jer budućnost proizvodnje hrane zavisi od ljudi koji žele da na selu žive, rade i stvaraju porodicu – ističe Terzić.
Foto Max Bottinger, Unsplash
0 komentara