Uloga finansijskog direktora danas podrazumeva prisustvo u celokupnom poslovnom ciklusu: od strateškog planiranja, upravljanja ljudima, implementacije novih tehnologija, cyber bezbednosti, do svakodnevnih operativnih odluka, jedan je od zaključaka danas završene konferencije „CFO sa svrhom“.
Na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS) okupilo se više od 300 finansijskih direktora, lidera C-nivoa, predstavnika državnih institucija i međunarodnih stručnjaka.Pod sloganom Chief transFormative Officer, učesnici konferencije su kroz radionice i panele razmatrali promene uloge finansijskog direktora.
Takođe ukazano je da finansijski direktor pre svega mora razumeti poslovanje kompanije kojom upravlja – njene procese, dinamiku i strateške prioritete.
Učesnici konferencije složili su se da pravi finansijski lider mora znati kada treba da koči, a kada da gura napred – i da pri tome ne sme gubiti iz vida širu perspektivu. Sposobnost istovremenog upravljanja kratkoročnim pritiscima i dugoročnom stabilnošću istaknuta je kao jedna od ključnih kompetenci modernog CFO-a. Podjednako važna je i spremnost na preuzimanje razumnog poslovnog rizika, jer bez rizika nema ni rasta.
Današnje poslovanje i uloga CFO-a briše stereotip o finansijskom stručnjaku kao osobi koja se bavi isključivo brojevima. Savremeni CFO je partner menadžmenta u vođenju kompanije, a ne samo kontrolor finansijskih tokova.
Srpska ekonomija: Kratkoročna stabilnost, dugoročni alarmi
Makroekonomski panel konferencije doneo je ozbiljne poruke o stanju domaće privrede. Privredni rast Srbije u 2025. godini od svega dva odsto – najniži u poslednjoj deceniji, izuzimajući pandemijsku 2020. godinu – signal je da dosadašnji model rasta pokazuje ozbiljne pukotine.
Prvi put nakon dužeg perioda, Srbija je zabeležila veći odliv dobiti i dividendi stranih kompanija nego što je bila vrednost novih stranih direktnih investicija, navodi se u saopštenju organizatora konferencije.Time je ova zemlja regiona faktički postala neto izvoznik kapitala.
Istovremeno, rast zarada i penzija koji nadmašuje rast produktivnosti u Srbiji, pad stranih ulaganja i negativan doprinos neto izvoza upućuju na to da su kratkoročni pokretači rasta – lična i državna potrošnja – dugoročno nedovoljni.
Jedini sektori koji su u protekloj godini ostvarili snažan rast bili su informacione i komunikacione tehnologije i finansijske usluge, dok je ostatak privrede stagnirao ili beležio pad.
Zamka srednjeg dohotka i put napred
Stručnjaci koji su govorili na konferenciji upozorili su na rizik takozvane zamke srednjeg dohotka – scenarija u kome zemlja ostaje između niskocenovnih ekonomija i visoko produktivnih razvijenih tržišta, ne uspevajući da napravi kvalitativni iskorak ni u jednom ni u drugom pravcu. Jaz koji Srbiju deli od donje granice zemalja s visokim dohotkom prema klasifikaciji Svetske banke iznosi oko 20 odsto.
Put iz te zamke vodi kroz tri ključne oblasti: povećanje domaćih privatnih investicija, veće učešće visokotehnoloških sektora u strukturi privrede i, pre svega, unapređenje institucionalnog okvira. Procenjuje se da bi podizanje kvaliteta institucija na nivo zemalja Centralne i Istočne Evrope donelo oko 35 odsto veći dohodak tokom jedne generacije.
Od teorije do prakse: uvidi iz prve ruke
Izazovi sa kojima se nose ljudi koji upravljaju finansijama najvećih kompanija koje posluju u Srbiji, dobili su svoju praktičnu dimenziju kroz razgovore sa izuzetnim gostima konferencije. Od suvlasnika kompanije Nelt Nebojše Šaponjića, koji je podelio iskustvo vođenja jednog od najvećih regionalnih distributivnih sistema, do stalnog predstavnika MMF-a u Srbija Leva Ratnovskog, čiji je analitički pogled osvetlio makroekonomske trendove iz ugla međunarodnih institucija – konferencija je ponudila sjajnu priliku da se ekonomski, finansijski i operativni izazovi sagledaju kroz konkretna poslovna i institucionalna iskustva. Posebno zapažen bio je razgovor sa potpredsednikom kompanije Nvidia za tržišta EMEA Karlom Ruisom, koji je ukazao na to kako tehnološka transformacija, a posebno veštačka inteligencija, već danas menja način na koji finansijski lideri donose odluke i upravljaju rizikom.
Foto Nikola Večanski
0 komentara