Koji grad će do 2040. biti klimatski neutralan

Biznis u regionu

20.01.2023.

U poređenju sa ostalim austrijskim pokrajinama Beč ima najnižu potrošnju energije po glavi stanovnika za grejanje i toplu vodu. Međutim, trenutno 90 odsto klimatski štetnih gasova staklene bašte nastaje u zgradama koje koriste gas za  grejanje. „Naš cilj ’Napolje iz gasa’, je veoma kompleksan izazov jer se za 600.000 gasnih postrojenja mora naći rešenje, kaže Mihael Ludvig, gradonačelnik Beča.

On je najavio plan po kome će glavni grad Austrije do 2040. godine postati klimatski neutralan. 

Fosilni energenti odlaze u istoriju

„Beč i ubuduće treba da bude grad sa najboljim kvalitetom života na svetu. Za 17 godina sve zgrade u Beču biće zagrevane i po potrebi hlađene klimatski neutralnom obnovljivom energijom. Fosilni energenti u zagrevanju prostorija postaće prošlost, najavljuje Mihael Ludvig.

Za planirane promene najpre je urađena precizna analiza postojećih grejnih sistema. Prema njima će ubuduće da se orjentiše odgovarajuća tehnologija koja treba da se upotrebi. U fokusu su pre svega starije zgrade u gusto naseljenim delovima grada.

Novogradnja bez grejanja na gas

Za novogradnju je utvrđeno da se više ne ugrađuju grejna tela na gas. Za prestanak korišćenja gasa u starim zdanjima mora da se napravi plan koji će obuhvatiti čitav grad i koji će odrediti koji oblik snabdevanja toplotnom energijom će se koristiti.

U gusto izgrađenim delovima grada će ubuduće grejanje biti obezbeđeno centralnim sistemom grejanja, dok će u manje izgrađenim delovima u upotrebi biti toplotna energija iz obnovljivih izvora za pojedinačne objekte.

Javni objekti na sunčanu i geotermalnu energiju

Sva nova obdaništa i škole će u budućnosti biti izgrađeni prema strogim kriterijumima koji se odnose na zaštitu klime i koristiće sunčevu i geotermalnu energiju ili druge održive oblike za grejanje i hlađenje.

Na osnovu konkretnih projekata Grad Beč želi da pokaže primer kako prelazak na inovativna rešenja može da bude uspešan. Predviđeno je da se prikupi 100 projekata koji kao primeri treba da služe ostalim zgradama u gradu. 

-Učenje na realnim projektima je najefikasnije, kaže Jirgen Černohorski, član gradskog veća za zaštitu klime. Realizovani projekti biće predstavljeni na internet-stranici grada. Do sada je dokumentovano 20 projekata, a do 2025. godine treba da bude prikupljeno ukupno 100 projekata.    

Foto ÖVP Hietzing

Q agency iz regiona kreće na tržište Bliskog istoka

Q agency iz regiona kreće na tržište Bliskog istoka

Prihodi IT kompanije Q agency u 2022. godini su za 44 odsto viši u odnosu na 2021, što iznosi skoro 19 miliona evra. Tehnološki uspešni brend iz Hrvatske je u proteklih šest godina ostvarivao u kontinuitetu porast prihoda od čak 840 odsto. Paralelno sa finansijskim...

PRO PR GLOBE Awards za stručnjake iz regiona

PRO PR GLOBE Awards za stručnjake iz regiona

Među dobitnicima PRO PR GLOBE Awards za 2022. godinu nalaze se i stručnjaci iz području odnosa s javnošću iz  zemalja regiona. Priznanja će im biti uručena, jedinstvene statue, umjetnički radovi studenata Akademije primijenjenih umjetnosti, Sveučilišta u Rijeci,...

Zbog kredita rast osiguranja od rizika u S. Makedoniji

Zbog kredita rast osiguranja od rizika u S. Makedoniji

U Severnoj Makedoniji najveći rast u sektoru osiguranja u prvih devet meseci prošle godine imalo je “osiguranje od rizika”. Na kraju devetog meseca 2022, ovako je bilo osigrano više od 237.000 lica, što je 52 odsto više u odnosu na isti period u 2021. Razlog rasta...

Komentari

0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Rame uz rame sa preduzetnicama koje su mame
U Srbiji 3.000 dinara za digitalne usluge mesečno

U Srbiji 3.000 dinara za digitalne usluge mesečno

Digitalne usluge, aplikacije i platforme postale su deo naših života. I imaju svoju cenu. Digitalna transformacija stvara nove trendove, od načina na koji otkrivamo i koristimo informacije, stičemo nove veštine, komuniciramo, organizujemo sastanke u toku dana, do toga...

Kako je sniman film “Da li ste videli ovu ženu”

Kako je sniman film “Da li ste videli ovu ženu”

Film „Da li ste videli ovu ženu?“koji je u 2022. godini privukao je veliku pažnju publike i kritike. Nagrađen Grand Prix „Aleksandar Saša Petrović“ na 28. Festivalu autorskog filma (FAF), nagradom za najbolju režiju na 15. Međunarodnom filmskom festivalu u Bangkoku...

Trend rasta sportskog turizma dolazi u region

Trend rasta sportskog turizma dolazi u region

Svetski kongres sportskog turizma, drugi po redu, biće održan 26. i 27.04 u Hrvatskoj, u Zadru, objavljeno je na tviter nalogu Svetske turističke organizacije UNWTO.  Očekuje se više od 300 učesnika iz celog sveta iz oblasti sporta i turizma. Ova oblast je jedna...

SkyShowtime stiže u šest zemalja regiona

SkyShowtime stiže u šest zemalja regiona

Nova striming platforma SkyShowtime počeće s radom od 14 12. u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji i donosi vrhunsku ponudu ekskluzivne zabave u domove centralne i istočne Evrope. Dolazak na trižišta regiona usledio je nakon...

Filmovi regiona besplatno online na Mreži festivala

Filmovi regiona besplatno online na Mreži festivala

Filmske manifestacije ujedinjene u Mrežu festivala Jadranske regije: Zagreb Film Festival, Sarajevo Film Festival, Festival autorskog filma Beograd, Filmski festival Herceg Novi i Ljubljanski filmski festival, nakon dva uspešna prolećna izdanja, predstavljaju prvo...

Posle Kine, gde se seli svetska proizvodnja

Posle Kine, gde se seli svetska proizvodnja

Kina više nije percipirana kao svetska “fabrika”. Dve trećine evropskih kompanija namerava da iseli poslovne aktivnosti u druge zemlje. Kao alternative najavljuju se Indija, Japan, Singapur i Južna Koreja, pokazuje nova studia međunarodne konsultantske kuće Horváth....

Prvi paketi EU-hrvatskih kovanica u opticaju

Prvi paketi EU-hrvatskih kovanica u opticaju

U Hrvatskoj je počela prodaja paketa evro kovanica, koji sadrži 33 metalna apoena na kojima je na jednoj strani nacionalo hrvatsko dizajnersko rešenje. Hrvatska narodna banka (HNB) je saopštila da paket s “hrvatskim” euro kovanica, čija je vrednost 13,28 evra, košta...

Share This