Lokacije na kojima bi građani Srbije želeli da plaćaju karticama, a trenutno ne mogu, jesu osim kurirskih službi u trenutku dostave: trafike, pijace i medicinske ustanove.

Tradicionalna Mastercard studija

Godišnja studija o navikama i potrebama aktivnih korisnika platnih kartica koju kompanija Mastercard u Srbiji tradicionalno sprovodi od 2009. godine pokazala je da 29 procenata ispitanika želi bez keša da plati dostavljenu kupovinu. 

Opciju upotrebe kartica na trafikama želi 32 procenata građana. Za jedan više – 33 procenata želi da plaća tako na pijacama. 

Prvi put, kako se sprovodi istraživanje, na prvom mestu su se našle medicinske ustanove – što je želja čak 35 procenata vlasnika kartica.

Trećina građana kartice koristi svaki dan 

Trećina platnih kartica koristi se za plaćanje svakog dana. Još 30 odsto vlasnika barem jednom nedeljno plati bez keša – rezultati su novog MasterIndex Srbija istraživanja. 

Razlog za često korišćenje platnih kartica je, pre svega, jednostavnost i praktičnost – to je istaklo 33 odsto ispitanika.Njih 20 procenata ceni stalni pristup sredstvima na računu.

Debitne kartice najpopularnije 

Debitne kartice su i dalje kartični proizvod koji najveći broj ispitanika (94%) poseduje. One se najčešće koriste za kupovine u supermarketima (64%), malim komšijskim radnjama (49%), u prodavnicama odeće i obuće (47%) i za plaćanje mesečnih računa na šalterima i onlajn aplikacijama komunalnih preduzeća i telekoma (32%).

Svaki četvrti ispitanik je rekao da u novčaniku poseduje kreditnu karticu kojima plaćanja najčešće obavlja u prodavnicama nameštaja i tehnike (53%), u prodavnicama odeće i obuće (52%), u supermarketima (46%) i za plaćanje goriva na benzinskim pumpama (32%).

Usvojen digitalni način života

-O uzlaznom trendu bezgotovinskih plaćanja u Srbiji odlično svedoči podatak iz MasterIndex istraživanja o tome da ne samo da su standardna i beskontaktna kartična plaćanja prvi izbor čak i za iznose do 4.000 dinara, već da je to skoro duplo češći slučaj u odnosu na gotovinu, odnosno 65 prema 33 odsto odgovora ispitanika. Usvajanje  digitalnih stilova života građana otvara put za dalju implementaciju bezgotovinskih rešenja. Istovremeno, prioritet za javni i privatni sektor, trebalo bi da bude širenje prihvatne mreže izvan gradskih centara i među netradicionalnim trgovcima – kaže Jelena Ristić, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, BiH i Crne Gore.

Ona je navela odličan primer javno-privatne saradnje u ovom domenu – program Bolji način kroz koji će se u naredne tri godine terminalizovati 25.000 preduzetnika, MSP-ova i državnih institucija.

Motivi korišćenja isplata gotovine 

Ispitujući šta je to što građane motiviše da plaćaju karticama, MasterIndex je pokazao da su to pre svega popusti (61%) i mogućnost da zaista plate karticom na bilo kojoj lokaciji (44%), a na listi su se našli i povrat novca (34%) i mogućnost podizanja gotovine prilikom plaćanja karticama (33%). Poslednja opcija, koju je kompanija Mastercard premijerno uvela na tržište Srbije 2019, postaje sve popularnije. Kako je studija pokazala oni koji je koriste, najčešće to rade u supermarketima (27%) i na benzinskim pumpama (16%).

MasterIndex pokazaju da se 82% ispitanika susrelo sa onlajn plaćanjima i kupovinom. Uglavnom se onlajn plaćanja obavljaju na mesečnom nivou (39%), dok 7% ispitanika praktikuje da plaća onlajn makar jednom nedeljno. 

Skoro polovina onlajn kupaca (47%) plaća račune karticama, što na nivou tržišta predstavlja značajan faktor za edukaciju krajnjih korisnika i uključivanje novih građana u ecommerce vode. 

U junu Mastercard za tri online plaćanja vraća 1.000 dinara

Osim plaćanja računa, ispitanici onlajn kupuju odeću (44%) i namirnice (20%), dok 17% njih koristi usluge servisa za dostavu. 

Vlasnici Mastercard kartica koji tokom juna izvršena najmanje tri onlajn plaćanja ukupne zbirne vrednosti od najmanje 3.000 RSD, automatski dobiju nazad 1.000 RSD na račun povezan sa svojom Mastercard karticom. Računaju se isključivo onlajn plaćanja obavljena kod domaćih internet trgovaca, odnosno na domaćim platformama i aplikacijama, uključujući i plaćanja komunalnih računa i onlajn plaćanja koja se obavljaju sačuvanom platnom karticom. 

Najčešće biraju domaće veb šopove

Domaće veb prodavnice su češća šoping adresa od inostranih onlajn šopova (56% naspram 10% ispitanika), a 15% ispitanikanema preferencije. Nije zanemarljiv ni udeo koji u onlajn trgovini imaju društvene mreže, poput Instagrama i Fejsbuka, kao novi kanali prodaje kojima se okreće 12% ispitanika MasterIndex istraživanja