Normalizuj dot me

Biznis u regionu

11.04.2022.

Brano Mandić, pisac, novinar, kourednik sajta https://normalizuj.me/

Portal www.normalizuj.me je osnovala grupa pisaca, filozofa i esejista okupljenih oko podgoričke izdavačke kuće Žuta Kornjača 2021. godine. Sarađuje sa autorima iz Crne Gore i regiona bivše SFRJ.

Urednici su Brano Mandić, novinar i pisac, Slađana Kavarić Mandić, filozofkinja i pjesnikinja i Ilija Đurović, muzičar i pisac. Normalizuj.me je platforma koja ima, prema rečima urednika, u planu organizovanje tribina, radijskog programa i interaktivnog sadržaja na društvenim mrežama.

Sve sa ciljem kritičkog sagledavanje društva u fazi dezintegracije. – Iz tog procesa želimo da izađemo mirne savjesti, kao pojedinci i autori koji se zauzimaju za novu društvenost.

Region jeste zatočenik svojih groznih priča, ali ispod njih mora pulsirati nešto bolje, nekakav zametak ljudskosti koji nikako da bljesne

Brano Mandić

Ima li dovoljno publike za normalnost u regionu?

Ima. Bez sumnje. Postoji dovoljno ljudi spremnih da osjećaju i misle izvan zadatih tržištem izmrcvarenih i zacrtanih okvira. Mi smo tu da probamo da ih okupimo na jednom mjestu, ali i da ih šaljemo na druga zanimljiva i važna mjesta. 

Da budemo, što kaže prost narod, hub. 

Umrežavanje nam je jedina šansa, jer se umrežavanje putem mržnje već uveliko dogodilo, pa naš brzi odgovor na webu više nije samo lijepa želja, nego i „ljudska dužnost najsvetija“.

Pišete o crnogorskom iskustvu. Koliko u regionu preovladavaju iste, negativne matrice: korupcija, odsustvo odgovornosti, populizam vlasti, bez obzira što su neke zemlje, hajde da se našalim, ulepšane botoxom iz Brisela? 

Ne volim botoks, ali ne volim ni da matrice do iznemoglosti fetišizujemo i ojačavamo ih  kuknjavom. Jednostavno je, pokušajmo da napravimo nove matrice, svako koliko može i umije. Onda i kritika postojećeg stanja dobija jedan kvalitet, a i čovjek se bolje osjeća. Naravno, region jeste sagoren postratnim traumama i ekonomskim jadom, ali dan je dan, noć je noć. Ljudi smo, borimo se za svoje vrijeme i mjesto. Izvinjavam se ako ovo preoptimistično zvuči, ali mislim da je region zatočenik svojih groznih priča, a da ispod njih mora pulsirati nešto bolje, nekakav zametak ljudskosti koji nikako da bljesne.

Šta je sa kulturom, umetnicima? Otišli poput lekara i molera, svejedno, jer odlaze jedni i drugi, u svet da zarade?

I umjetnici su ljudi. Nema tu puno misterije, potrošan materijal, loša struktura i teški za održavanje. Ali kad stvore pravu umjetnost, sve im se mora oprostiti. U kojoj god zemlji živjeli umjetnici su posljednji dodir čovječanstva sa ljudskom suštinom. Mislim na prave stvaraoce koji daju mnogo više nego što uzimaju. 

Postoje i mešetari, državni umjetnici i zabavljači masa. Oni koji se svete društvu što su lišeni talenta, ulaze u menadžerske strukture i zagorčavaju živote pravim umjetnicima. Traje to odvajkada, i kod Šekspira se može o tome pročitati, preporučujem 66 sonet.

Ko su neprijatelji našoj normalanosti? Mi sami, s uskim pogledima na svet, mediteranski lenji i dinaridski tvrdoglavi ili ušuškanost u vrlom novom svetu, prihvaćenom/nametnutom za idealni koncept?

Ovo je pitanje preteško. Ne znam šta je normalno. Znam da normalnost treba tražiti i da lenjost nije dobar početak te potrage. Što se tiče koncepata, bolje ih odbaciti, kombinovati razne modele mišljenja i življenja.

Biti aktivan znači biti uključen i otvoren za saradnju. U razmjeni onog što osjećamo i mislimo rađa se osjećaj normalnosti. Zalud normalnost kao apstraktna katregorija, ako ne probije napolje i pomogne čovjeku do tebe.

Da li je internet doprineo globanoj krizi ideologija, levice najpre?

Internet je divna zamisao koja je komercijalizovana i sve više ustrojena da održava status qvo. Žalim sebe, kako sam mali, kad vidim prostranstvo interneta. Slatku osvetu nalazim u tome što sam živo biće i što me te žice samo djelimično određuju. Svakako da se velika bitka bije na internetu, da je postalo polje novih društvenih odnosa, i da u kombinaciji sa trčanjem i ljudskim dodirom Internet može biti dušekoristan. 

Ipak, saglasan sam sa Andrew Keen-om koji upozorava da jednakost, sloboda i ravnopravnost nisu došli sa novom mrežom, jer je privatizovana po pravilima kapitalizma u svom najgorem obliku. 

A. Mirković

Povezani tekstovi

Alkaloid prvi proizveo tečni omeprazol

Alkaloid prvi proizveo tečni omeprazol

„Alkaloid“ je prethodnih godina otpočeo proces redizajniranja postojećih generičkih farmaceutskih proizvoda za nove indikacije, s ciljem kreiranja lekova sa dodatom vrednošću koji omogućavaju tretiranje i zadovoljavanje potreba individualnih ili specifičnih grupa...

MOL ​​očekuje 1,6 milijardi dolara profita u 2024.

MOL ​​očekuje 1,6 milijardi dolara profita u 2024.

Zbog geopolitičkih tenzija, izazova u industriji, makro okruženja, nepredvidive poreske politike i vladinih poteza, dobit kompanije MOL pre oporezivanja pala je 36 odsto u poređenju sa 2022. godinom na 1,936 milijardi USD. Kompanija je ostvarila celogodišnju čistu CCS...

Komentari

0 komentara

Leave a Reply

Rame uz rame sa preduzetnicama koje su mame
Humanitarna projekcija filma ”20 dana u Mariupolju”

Humanitarna projekcija filma ”20 dana u Mariupolju”

Sav prihod od prodatih ulaznica s projekcije filma „20 dana u Mariupolju“ u sredu 21.02. od 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće prosleđen organizacijama koje pomažu ugrožene ratom u Ukrajini.  Kupovina ulaznica po ceni od 400 dinara​ moguća...

Priznanje za prvi Open House Zagreb festival

Priznanje za prvi Open House Zagreb festival

Dubravka Vrgoč dobitnica je nagrade “Menadžerica godine u kategoriji najbolje vođenog inovativnog projekta” Hrvatskog udruženja menadžera i poduzetnika CROMA.  Prestižno priznanje osvojila je kao kreativna ravnateljica Festivala Open House Zagreb, koji je zamišljen je...

Preko telefona online traže baštenski nameštaj

Preko telefona online traže baštenski nameštaj

E-commerce Report 2023, za koji su istraživanje sproveli platforma za uporednu online kupovinu Idealno (deo Heureka grupe) i Valicon, agencija za istraživanje tržišta, pokazuje da su prošlu godinu obeležili racionalizacija i stagnacija u online poslovanju. Igor...

Otvorene prijave za prvi OTP Connect Izazov

Otvorene prijave za prvi OTP Connect Izazov

OTP banka je otvorila prijave za prvi Izazov u okviru svog inovacionog ekosistema, OTP Connect, pod nazivom „Kažeš inovacija, misliš aplikacija“  Poziv je namenjen startap-ima, IT kompanijama i timovima koji se bave različitim vrstama dizajna i razvojem mobilnih...

Exer art, poklon majica za drugu polovinu

Exer art, poklon majica za drugu polovinu

U okviru projekta Exer art na originalan način spojeni su radovi savremenih srpskih  umetnika i “ulične mode ”. Modeli iz dve kolekcije – bele i crne oslikani su radovima trojice umetnika:  slikara Zorana Velimanovića i Steva Mandića, i dizajnera Ivana Arana, sa...

Izložba slika Voja Stanića povodom 100. rođendana

Izložba slika Voja Stanića povodom 100. rođendana

Izložba slika na kojoj će se naći do sada skrivena od očiju javnosti platna Voja Stanića otvara se 10.02, u Herceg Novom u galerijskom prostoru Dvorane Park, kao umetnički sadržaj 55. Praznika mimoze. U okviru 12. Malog salona biće priređena izložba u čast 100....

15 projekata za Collab 4HY Sustain CCI

15 projekata za Collab 4HY Sustain CCI

Poznati su učesnici Inovacioniog inkubacionog projekta podržanog od strane programa Kreativna Evropa Collab 4 HY Sustain CCI . Na konkurs se prijavilo 48 organizacija iz pet zemalja. Aplikacije su stizale od kulturnih institucija, neprofitnih organizacija, startapa,...

Vodič kroz bečke muzeje u 2024. godini

Vodič kroz bečke muzeje u 2024. godini

Glavni grad Austrije će i u 2024. godine opravdati titulu međunarodne umetničke metropole. Dve trećine gostiju dolazi u Beč zbog obimne umetničke i kulturne ponude. Gradski muzeji najavili su brojne izložbe, od Rembranta do Klimta i Šagala. Rembrant – Hoogstraten....

Stručno vođenje kroz izložbu Nove tendencije ’60

Stručno vođenje kroz izložbu Nove tendencije ’60

U subotu 23. 12. u 13 h je stručno vođenje kroz izložbu “Nove tendencije '60” u galeriji SKC, Beograd. Na izložbi je predstavljeno više od 30 radova 10 umetnika: slike, predmeti i skulpture. Zanimljivo je da iako su svi živeli i radili u isto vreme u Rimu, tek posle...

Share This