Kamatne stope na globalnim tržištima suočavaju se s neobičnim izazovom, jer smanjenje koje se dešava u SAD i evrozoni ne proizlazi iz krize, već predstavlja početak ciklusa smanjenja nakon decenija rasta.

S obzirom na neizvesnosti u pogledu inflacije i ekonomskog trenda, očekivanja na tržištima formiraju se na nesigurnim osnovama.

Uz odložene efekte prethodnog rasta kamatnih stopa i manje ekspanzivne fiskalne politike, ekonomski oporavak postaje ključna tema, dok centralne banke, poput ECB-a, razmatraju strategije upravljanja likvidnošću i potencijalna smanjenja kamatnih stopa.  

Da li je smanjenje kamatnih stopa u evrozoni izvesno? 

Prošle godine, smanjenje kamatnih stopa bilo je još daleko, ali sada se situacija ubrzano menja. Tržište u evrozoni već uzima u obzir prva očekivana smanjenja kamata u drugom kvartalu. 

Analitičari Erste Grupe smatraju da će, s jedne strane, odloženi efekti prethodnog porasta kamatnih stopa od 2022. godine i manje ekspanzivne fiskalne politike negativno uticati na ekonomije. S druge strane, porast realnih zarada poboljšaće kupovnu moć domaćinstava.

I pored toga što upravljanje stanjem ekonomije nije direktan cilj centralnih banaka, ono igra ključnu ulogu u oblikovanju očekivanja inflacije i putanje kamatnih stopa. 

Iako se ekonomija suočava sa slabostima i opadajućom stopom inflacije, Evropska centralna banka pretpostavlja da će ove godine doći do ekonomskog oporavka. Mada, postoji rizik da bi kompanije mogle preneti povećanja zarada na potrošače, što bi moglo usporiti borbu protiv inflacije, trenutni podaci kojima Erste Grupa raspolaže ukazuju na to da ECB nije ozbiljno zabrinuta. 

Trend usporavanja rasta zarada već se manifestovao u drugom i trećem kvartalu, a mesečni pokazatelji sugerišu nastavak tog trenda i u četvrtom kvartalu.  

Takođe, napredak u smanjenju bazne inflacije, a naročito cena usluga, mogao bi da bude sporiji. Odbor guvernera ECB stoga tek treba da načelno otvori vrata za smanjenja kamatnih stopa na martovskoj sednici, a da o prvom smanjenju stopa odlučuje tek u junu. 

Očekuje se dodatno smanjenje u septembru, nakon čega bi usledila još dva smanjenja kamatnih stopa za po 25 baznih poena do kraja godine, odnosno za ukupno 100 poena ove godine. 

Kada se govori o referentnim kamatnim stopama, Odbor guvernera ECB je, na decembarskoj sednici, odlučio da ih zadrži nepromenjenim, potvrđujući prethodnu formulaciju da su one verovatno dostigle najvišu vrednost.

Tržišta su očekivala smanjenje, ali ECB smatra da je prerano za takav korak. 

Povećanje kamatnog opterećenja

Kamatne stope su od 2022. izuzetno brzo rasle i dovele do referentnih kamatnih stopa kakve su poslednji put zabeležene pre finansijske krize 2008. godine.

Procena nivoa budućih kamatnih troškova je jednostavna, jer je dug uglavnom u obliku obveznica, što ga čini veoma transparentnim u pogledu kamatnih stopa i dospeća.

Kamatno opterećenje koje se već povećalo, nastaviće da se povećava, jer sve više obaveznica dospeva i mora da se refinansira većim kuponima. Iako je država daleko najveći dužnik u gotovo svim zemljama, dobra vest je što i državni prihodi rastu uz nominalni BDP, što ima „pozitivan“ efekat na nivo duga.

Prema prognozama Evropske komisije, odnos duga i BDP-a za četiri velike zemlje (Nemačku, Francusku, Italiju, Španiju) i Austriju neće se povećati barem 2024. i 2025. godine. Kamatno opterećenje u odnosu na BDP i celokupnu državnu potrošnju zabeležiće znatan porast jedino u Francuskoj i Italiji, smatraju analitičari Erste Grupe. 

U krajnjoj liniji, kretanje kamatnih stopa tokom predstojećih godina igraće važnu ulogu u konkretnom iznosu kamatnih plaćanja. 

Prognoze Evropske komisije pretpostavljaju neznatno više prosečne godišnje kamatne stope u 2024. nego u 2023. godini i pad kratkoročnih kamatnih stopa u 2025. godini.  

Za korporativni sektor, porast cena doveo je do znatnog rasta prometa, koji je bio toliko snažan da je kompenzovao ne samo efekte rastućih kamatnih stopa, već i većeg duga u mnogim zemljama. Pitanje je koliko će dalje porasti troškovi kamata, pri čemu su varijabilne kamatne stope, novi krediti, dospevanje kredita i refinansiranje obveznica ključni faktori, jer se na njih odnosi oko 88 odsto ukupnog finansijskog duga kompanija u evrozoni. Procena opterećenja uzrokovanog višim kamatnim stopama za poslovni sektor izazovnija je u poređenju sa državama, imajući u vidu kompleksnost strukture duga kompanija u evrozoni, koji se većinski odnosi na kredite od banaka. 

Prva pretpostavka je da krediti od zajmodavaca koji nisu banke imaju istu strukturu dospeća kao i krediti od banaka, a druga je da se obimi neizmirenih kredita sledeće godine neće menjati te tako analitičari Erste Grupe pretpostavljaju da će kamatne stope ostati stabilne. 

Proračuni Erste Grupe pokazuju da će porast kamatnih stopa tokom 2024. godine nastaviti da dodatno opterećuje dužnike, ali i da će obim tog opterećenja znatno varirati. Važno je uzeti u obzir ne samo porast kamatnih stopa, već i porast prihoda dužnika, u znatnoj meri zbog visoke inflacije, čiji će efekat biti ublažen.

Države bi trebalo da budu u stanju da finansiraju veća opterećenja, a to za domaćinstva prvenstveno znači nove kredite. U sektoru privrede, s druge strane, finansiranje duga predstavlja konstantu i stoga mora stalno da se obnavlja.