Pad kamatnih stopa možda u drugom kvartalu

Biznis u regionu

28.01.2024.

Kamatne stope na globalnim tržištima suočavaju se s neobičnim izazovom, jer smanjenje koje se dešava u SAD i evrozoni ne proizlazi iz krize, već predstavlja početak ciklusa smanjenja nakon decenija rasta.

S obzirom na neizvesnosti u pogledu inflacije i ekonomskog trenda, očekivanja na tržištima formiraju se na nesigurnim osnovama.

Uz odložene efekte prethodnog rasta kamatnih stopa i manje ekspanzivne fiskalne politike, ekonomski oporavak postaje ključna tema, dok centralne banke, poput ECB-a, razmatraju strategije upravljanja likvidnošću i potencijalna smanjenja kamatnih stopa.  

Da li je smanjenje kamatnih stopa u evrozoni izvesno? 

Prošle godine, smanjenje kamatnih stopa bilo je još daleko, ali sada se situacija ubrzano menja. Tržište u evrozoni već uzima u obzir prva očekivana smanjenja kamata u drugom kvartalu. 

Analitičari Erste Grupe smatraju da će, s jedne strane, odloženi efekti prethodnog porasta kamatnih stopa od 2022. godine i manje ekspanzivne fiskalne politike negativno uticati na ekonomije. S druge strane, porast realnih zarada poboljšaće kupovnu moć domaćinstava.

I pored toga što upravljanje stanjem ekonomije nije direktan cilj centralnih banaka, ono igra ključnu ulogu u oblikovanju očekivanja inflacije i putanje kamatnih stopa. 

Iako se ekonomija suočava sa slabostima i opadajućom stopom inflacije, Evropska centralna banka pretpostavlja da će ove godine doći do ekonomskog oporavka. Mada, postoji rizik da bi kompanije mogle preneti povećanja zarada na potrošače, što bi moglo usporiti borbu protiv inflacije, trenutni podaci kojima Erste Grupa raspolaže ukazuju na to da ECB nije ozbiljno zabrinuta. 

Trend usporavanja rasta zarada već se manifestovao u drugom i trećem kvartalu, a mesečni pokazatelji sugerišu nastavak tog trenda i u četvrtom kvartalu.  

Takođe, napredak u smanjenju bazne inflacije, a naročito cena usluga, mogao bi da bude sporiji. Odbor guvernera ECB stoga tek treba da načelno otvori vrata za smanjenja kamatnih stopa na martovskoj sednici, a da o prvom smanjenju stopa odlučuje tek u junu. 

Očekuje se dodatno smanjenje u septembru, nakon čega bi usledila još dva smanjenja kamatnih stopa za po 25 baznih poena do kraja godine, odnosno za ukupno 100 poena ove godine. 

Kada se govori o referentnim kamatnim stopama, Odbor guvernera ECB je, na decembarskoj sednici, odlučio da ih zadrži nepromenjenim, potvrđujući prethodnu formulaciju da su one verovatno dostigle najvišu vrednost.

Tržišta su očekivala smanjenje, ali ECB smatra da je prerano za takav korak. 

Povećanje kamatnog opterećenja

Kamatne stope su od 2022. izuzetno brzo rasle i dovele do referentnih kamatnih stopa kakve su poslednji put zabeležene pre finansijske krize 2008. godine.

Procena nivoa budućih kamatnih troškova je jednostavna, jer je dug uglavnom u obliku obveznica, što ga čini veoma transparentnim u pogledu kamatnih stopa i dospeća.

Kamatno opterećenje koje se već povećalo, nastaviće da se povećava, jer sve više obaveznica dospeva i mora da se refinansira većim kuponima. Iako je država daleko najveći dužnik u gotovo svim zemljama, dobra vest je što i državni prihodi rastu uz nominalni BDP, što ima „pozitivan“ efekat na nivo duga.

Prema prognozama Evropske komisije, odnos duga i BDP-a za četiri velike zemlje (Nemačku, Francusku, Italiju, Španiju) i Austriju neće se povećati barem 2024. i 2025. godine. Kamatno opterećenje u odnosu na BDP i celokupnu državnu potrošnju zabeležiće znatan porast jedino u Francuskoj i Italiji, smatraju analitičari Erste Grupe. 

U krajnjoj liniji, kretanje kamatnih stopa tokom predstojećih godina igraće važnu ulogu u konkretnom iznosu kamatnih plaćanja. 

Prognoze Evropske komisije pretpostavljaju neznatno više prosečne godišnje kamatne stope u 2024. nego u 2023. godini i pad kratkoročnih kamatnih stopa u 2025. godini.  

Za korporativni sektor, porast cena doveo je do znatnog rasta prometa, koji je bio toliko snažan da je kompenzovao ne samo efekte rastućih kamatnih stopa, već i većeg duga u mnogim zemljama. Pitanje je koliko će dalje porasti troškovi kamata, pri čemu su varijabilne kamatne stope, novi krediti, dospevanje kredita i refinansiranje obveznica ključni faktori, jer se na njih odnosi oko 88 odsto ukupnog finansijskog duga kompanija u evrozoni. Procena opterećenja uzrokovanog višim kamatnim stopama za poslovni sektor izazovnija je u poređenju sa državama, imajući u vidu kompleksnost strukture duga kompanija u evrozoni, koji se većinski odnosi na kredite od banaka. 

Prva pretpostavka je da krediti od zajmodavaca koji nisu banke imaju istu strukturu dospeća kao i krediti od banaka, a druga je da se obimi neizmirenih kredita sledeće godine neće menjati te tako analitičari Erste Grupe pretpostavljaju da će kamatne stope ostati stabilne. 

Proračuni Erste Grupe pokazuju da će porast kamatnih stopa tokom 2024. godine nastaviti da dodatno opterećuje dužnike, ali i da će obim tog opterećenja znatno varirati. Važno je uzeti u obzir ne samo porast kamatnih stopa, već i porast prihoda dužnika, u znatnoj meri zbog visoke inflacije, čiji će efekat biti ublažen.

Države bi trebalo da budu u stanju da finansiraju veća opterećenja, a to za domaćinstva prvenstveno znači nove kredite. U sektoru privrede, s druge strane, finansiranje duga predstavlja konstantu i stoga mora stalno da se obnavlja. 

Povezani tekstovi

Finansijske usluge postaju zelene i digitalne

Finansijske usluge postaju zelene i digitalne

Savet stranih investitora Srbije, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) organizovao je drugu konferenciju o finansijskim uslugama: Razvoj finansijskih usluga: prilike i izazovi. Kako je rekao u uvodnom obraćanju Zoran Petrović, predsednik Izvršnog...

Krenuo Curaprox karavan po Srbiji 

Krenuo Curaprox karavan po Srbiji 

Prvo zaustavno mesto na putu Curaprox karavana po Srbiji, posvećen oralnoj higijeni i oralnom zdravlju bilo je u drugom najvećem gradu ove zemlje regiona - Nišu.  Karavan 15.06. stiže u Kragujevac, u ulicu Kralja Petra I, sedam dana kasnije 22.06. je u Čačku,...

Komentari

0 komentara

Leave a Reply

Rame uz rame sa preduzetnicama koje su mame
U Srbiji žele da plaćaju karticom na pijaci i kurire

U Srbiji žele da plaćaju karticom na pijaci i kurire

Trećina korisnika kartica (34 odsto) u Srbiji odustalo bi od kupovine ukoliko nemaju mogućnost plaćanja karticom, a 16 procenata ne bi ni razmatralo kupovinu kod takvog trgovca, novi su podaci Masterindex istraživanja za ovu zemlju regiona koji pokazuju sve veću...

Hajdi na platnu crta lepotu i opasnosti života

Hajdi na platnu crta lepotu i opasnosti života

Radovi crnogorske slikarke i grafičke dizajnerke Hajdane Kostić Hajdi u okviru izložbe "Ljepota života" publici su dostupni do 30.06 u Portonovom, u hotelu One&Only. Postavku čine slike iz ciklusa kojim je mlada umetnica prikazala različite aspekte života-lepe i...

Jadranska obala kroz vizuru Marka Požlepa

Jadranska obala kroz vizuru Marka Požlepa

Izložba Marka Požlepa, multimedijalnog umetnika iz Slovenije, pod nazivom “Trajni odmor” (“Permanent Vacation”), otvorena je juče u beogradskoj galeriji  Hestia. Crteži s Jadranske magistrale pred srpskom publikom biće izloženi do 6.10. Ovo je novo izlaganje radova...

Beč uvodi mobilne učionice

Beč uvodi mobilne učionice

Demografski razvoj uticao je da se u mnogim delovima Beča javila potreba za slobodnim školskim prostorom. Slobodna mesta u postojećim razredima su već popunjena, stoga je potrebno obezbediti nove učionice za dodatne razrede. Samo u proteklih 10 godina Grad Beč je...

Slano film Days za mlade filmadžije regiona

Slano film Days za mlade filmadžije regiona

Prvi Slano Film Days na kome će okupiti mladi filmski autor iz regiona, ali i staknuta imena svijeta filmske industrije održava se u mestu Slanom i na Elafitskim otocima od 18. do 22.06. Jedno od najslikovitijih mjesta Dubrovačke rivijere biće adresa na kojoj će se...

Pogled na Amalfi u srcu Beograda

Pogled na Amalfi u srcu Beograda

Amalfi Terrazza, novi koncept koji spaja tradiciju dve zemlje, Srbije i Italije, kroz umetnost, muziku, modu i film, premijerno je otvorena na Kosančićevom vencu u Beogradu. Nesvakidašnji projekat realizovala je kompanija Pernod Ricard Srbija, u saradnji...

“Konflikt” Dušice Pejić u galeriji Štab

“Konflikt” Dušice Pejić u galeriji Štab

U beogradskoj galeriji Štab u toku je izložba „KONFLIKT“ umetnice Dušice Pejić, nastala kao refleksija na radove Karla Gustava Junga. Radovi su rezultat prethodnih istraživanja umetnice. Pejićeva je za polazište u dosadašnjim radovima koristila tenzija, frekvencija i...

Max striming platforma stiže u region

Max striming platforma stiže u region

U prisustvu velikog broja poznatih ličnosti, specijalnih gostiju iz Srbije i regiona, spektakularnom žurkom u Beogradu obeleženo je lansiranje nove Max striming platforme, iza koje stoji kompanija Warner Bros. Discovery od 21.05. stiže u Srbiju i Evropu i to je...

Kako privući publiku u moru događaja

Kako privući publiku u moru događaja

U toku su prijave - do 05.05, za treći po redu međunarodni Knowledge Sharing događaju, u okviru projekta Collab4HySust CCI koji će se održati online i uživo u Novoj Iskri Dorćol, 10.05. u Beogradu, Srbija. Radionica se održava na engleskom, prisustvo je besplatno, ali...

Share This