Svetlost teatar proizvodi mobilne pozornice

Biznis u regionu

18.09.2022.

Bina koja se pomera, ljulja ili „propada“ samo je jedan primer kakvim se poslom bavi „Svetlost teatar“, proizvođač i integrator pozorišnih sistema. 

Beogradska firma je opremila većinu srpskih pozorišta, ali pošto je domaće tržište malo za ovako usku specijalizaciju, potražila je potom poslove u inostranstvu. I u međuvremenu postala jedna od 10 najpoznatijih evropskih kompanija u svojoj branši. https://bif.rs/2022/08/svetlost-teatar-proizvodjac-i-integrator-pozorisnih-sistema-pod-svetlima-pozornice/

Vilijam Šekspir je napisao da je ceo svet pozornica, dok su manje nadahnuti autori definisali pozornicu kao scenski prostor na kojem se odigravaju predstave. Danas ovaj prostor režiserima nudi nebrojene mogućnosti, budući da se pomoću odgovarajućeg osvetljenja i mehanizma za pokretanje bine publici može predstaviti praktično svaki događaj, bilo da se radi o brodu koji se ljulja u oluji ili propadanju glumaca u zemlju.

U svetu je malo kompanija koje se bave proizvodnjom i integracijom ovakvih sistema, a u tu skupinu retkih spada i beogradska firma „Svetlost teatar“. Ona izrađuje i postavlja scensku mehaniku, scensko osvetljenje, audio/video sisteme i slično. Osim što proizvodi ormare za automatiku, konzole za upravljanje mehanikom, mašine koje pomeraju scenu i opremu, ona kreira i softvere koji upravljaju svom tom mašinerijom.

Od Rusije do Bliskog Istoka

Preduzeće je osnovano 1995. godine, u veoma teško vreme za našu kulturu ali i za celokupno društvo. S obzirom na tadašnje stanje u Srbiji, firma je vrlo brzo počela da radi na stranim tržištima, pre svega na ruskom. Njen prvi posao bilo je opremanje „Moskovske opere“, da bi potom usledio angažman za „Filijal Boljšoj teatra“, posle čega se pročulo za malu srpsku firmu sa velikim potencijalom.

Iako se poslovanje u Rusiji dobro razvijalo, „Svetlost teatar“ je posle 2002. godine odlučio da iskoristi priliv investicija u domaću kulturu i počne da oprema i naše pozornice, od „Jugoslovenskog dramskog”, preko „Pozorišta na Terazijama“, pa sve do velikih scena kakva je ona u „Štark areni“.

No, posle nekoliko godina rada na domaćem tržištu ono je već bilo prezasićeno, pa su u „Svetlost teatru“ odlučili da potraže nove angažmane u inostranstvu, ovaj put u našem regionu, ali i na Bliskom i Dalekom Istoku.

„Zanimljivo iskustvo smo imali u Kuvajtu. Tamo smo otišli znajući da se svuda u svetu više cene zapadne kompanije, za razliku od kompanija sa Balkana, na koje se gleda sa dozom opreza. Međutim, ispostavilo se da su u Kuvajtu nekada gradile firme poput ’Energoprojekta’, koje su ostavile veoma dobar utisak. Zato smo tamo naišli na izuzetno dobar prijem i veliko uvažavanje, a nadam se da smo ga svojim radom i opravdali, i da će se jednog dana neko možda setiti nas kada bude trebalo da pruži poslovnu šansu nekoj kompaniji iz Srbije“, priseća se Olivera Mitrović, vlasnica i direktorka ovog preduzeća.

Svetlost teatar u top 10 evropskih firmi u ovoj delatnosti

„Svetlost teatar“ je danas u prvih deset evropskih firmi u svojoj delatnosti. Međutim, kada su počinjali, činilo se da zbog svoje uske specijalizacije neće imati mnogo posla.

„Ipak, pokazalo se da nam je specijalizacija zapravo pomogla. Prvo, zato što klijenti poput naših imaju više poverenja u firme koje su posvećene jednoj delatnosti i veoma stručne za nju, zatim i zato što je u našoj delatnosti konkurencija veoma mala. Zahvaljujući svemu navedenom, tokom ove dve decenije smo na tenderima dobijali dobre poslove koji su nas proslavili, bar u našoj branši. Mi sada ne moramo da tražimo klijente, već nam se u velikoj meri oni sami javljaju“, kaže sagovornica B&F-a, koja misli da je lakše probiti se u evropski vrh kao specijalizovana firma, nego, na primer, kao građevinsko preduzeće koje radi sve vrste radova. Jer, građevinskih firmi ima mnogo i one jedne drugima neprestano spuštaju cene.

Od pomoći je, kaže ona, i ako ste dovoljno samouvereni da prihvatate složenije zadatke. Naime, prema rečima Olivere Mitrović, sve manje evropskih firmi prihvata poslove koji zahtevaju i instaliranje i integraciju opreme. „Ako ste samo proizvođač određene robe vaš posao se završava onda kada je isporučite. Međutim, ako uz to radite i integraciju celih sistema vi morate sačekati da se, ukoliko na primer radite na objektu u izgradnji, on prvo završi. Tada zavisite od rokova koji se često produžavaju u nedogled, posebno na manje uređenim tržištima, kakvo je bliskoistočno“, tvrdi Mitrović.

No, pošto „Svetlost teatar“ dolazi sa tržišta koje se takođe ne može pohvaliti uređenošću, preduzeće dobro „pliva“ i u takvim uslovima. „Bliskoistočnim kompanijama odgovara što smo mi, kao i većina balkanskih firmi, kreativni u smišljanju rešenja za raznovrsne probleme. Mi doduše nismo takvi zato što želimo da budemo, nego zato što moramo“, šali se naša sagovornica i dodaje da im ta čuvena kreativnost pomaže i kada je u pitanju naplata.

U situaciji kada se posao, zbog rasta cena sirovina, dogovara u jednoj vrednosti, a potom, na završetku projekta, košta znatno više, kompanije koje same finansiraju svoju proizvodnju moraju biti domišljate kako bi ostale likvidne. Kada radi projekte koje finansira država, „Svetlost teatar“ nema problem sa naplatom, ali za poslove u inostranstvu, posebno one sa privatnim kompanijama, ovo preduzeće mora da koristi akreditive.

„U našem poslu su avansi veoma mali a nekada ih ni nema. Zato mi maltene sami finansiramo proizvodnju. Nije nam problem da isfinansiramo ono što mi proizvodimo, ali često moramo da kupimo i nešto skuplju opremu, poput motora za pokretanje određenih mehanizama. U tom slučaju koristimo transferne akreditive, što znači da pomenutu opremu kupujemo retransferom novca našeg klijenta“, objašnjava sagovornica B&F-a. Prema njenim rečima, ovo je trenutno najpraktičniji način poslovanja, koji se, kao i neke druge ideje, izrodio iz moranja.

Pandemija „prizemljila“ radnu snagu

„Svetlost teatar“ manji deo svojih prihoda ostvaruje u Srbiji, iz održavanja sistema koje je već postavio. Povremeno opremaju i neke manje domove kulture, ali i veće objekte kao u slučaju „Malog pozorišta Duško Radović“, Pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju, višenamenske sale „Narodnog pozorišta“ u Subotici.

Ipak, najveći deo zarade ova kompanija stiče na velikim projektima, odnosno kulturnim objektima koji su trenutno u izgradnji na Bliskom Istoku. Međutim, danas poslovanje u inostranstvu sa sobom nosi i neke sasvim nove izazove.

Jedan od njih je, prema rečima direktorke „Svetlost teatra“, promena stava domaćih kadrova o radu u inostranstvu: „U Kuvajtu je tokom pandemije uvedena zabrana avio saobraćaja i imali smo problem da vratimo svoje zaposlene odatle. Slična situacija desila nam se i u Hong Kongu. Ljudi su tada drastično promenili mišljenje o radu van svoje zemlje. Počeli su više da cene miran i siguran život u Srbiji. Zato se sada sve teže nalaze radnici koji bi radili u inostranstvu. Iz tog razloga smo, gde god je to moguće, počeli da zapošljavamo lokalnu radnu snagu“.

Preduzeće trenutno u Srbiji zapošljava 70 ljudi, različitih struka. To su u najvećem broju inženjeri mašinstva, elektrotehnike, automatike, ali među zaposlenima ima i stručnjaka za rasvetu, audio opremu i slično. Njih za sada ima dovoljno, ali pitanje je šta budućnost nosi. „Ovo je veoma specifična delatnost i većini inženjera, ma koliko dobri stručnjaci oni bili, je potrebno vreme da steknu dodatna znanja koja su im potrebna za ovaj posao“, podseća Olivera Mitrović na problem koji sada muči gotovo sve proizvodne kompanije u Srbiji, ali i u svetu.

Šta radi inženjer u pozorištu?

Iako zvuči kao početak vica, ovo je zapravo priča o tome kako se ljudi koji rade u pozorištu osećaju u ulozi publike.

„Pravo je uživanje kada možete da doprinesete nečemu tako lepom kao što je razvoj umetnosti. Doduše, taj doprinos ima i drugu stranu. Kada odem u pozorište, često se dešava da, umesto da se opustim i uživam u predstavi, ja pratim kako rade rasveta i bina, strahujući da bi moglo biti nekih problema. Srećom, uvek sve bude kako treba“, kaže Olivera Mitrović.

Tekst i fotografija preuzeti s portala www.bif.rs

Povezani tekstovi

Kakva je bila 2023. za poslovanje MSP u Srbiji

Kakva je bila 2023. za poslovanje MSP u Srbiji

Malih preduzeća “tim za basket”- do petoro zaposlenih, u Srbiji je više od 40.000 i deo su porodice mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP) koja su kičma privrede ove zemlje regiona. MSP čine 99 odsto srpske privrede, učestvuju u BDP s blizu 60 odsto, u njima radi...

Ograničen rast poreza za paušalce u Srbiji do kraja 2025.

Ograničen rast poreza za paušalce u Srbiji do kraja 2025.

Vlada ove zemlje regiona produžila je primenu ograničenja povećanja poreske osnovice za paušalce najviše od 10% godišnje, do kraja 2025.  Mera stupa na snagu 28. 10.2023. U Srbiji ima oko 120.000 paušalaca.  - Ovo predstavlja olakšanje za njihovo poslovanje, kaže...

20 online shopa za preduzetnice Srbije u programu She’s Next

20 online shopa za preduzetnice Srbije u programu She’s Next

Inicijativa  She’s Next empowered kompanije VISA ima za cilj da ženama u svetu preduzetništva pruža podršku i inspiraciju u započinjanju preduzetničkih priča. Prošle jeseni pokrenuta je i She’s Next zajednica u Srbiji, koja već broji više od 6.000 članica. ...

Komentari

0 komentara

Leave a Reply

Rame uz rame sa preduzetnicama koje su mame
Humanitarna projekcija filma ”20 dana u Mariupolju”

Humanitarna projekcija filma ”20 dana u Mariupolju”

Sav prihod od prodatih ulaznica s projekcije filma „20 dana u Mariupolju“ u sredu 21.02. od 19 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda biće prosleđen organizacijama koje pomažu ugrožene ratom u Ukrajini.  Kupovina ulaznica po ceni od 400 dinara​ moguća...

Priznanje za prvi Open House Zagreb festival

Priznanje za prvi Open House Zagreb festival

Dubravka Vrgoč dobitnica je nagrade “Menadžerica godine u kategoriji najbolje vođenog inovativnog projekta” Hrvatskog udruženja menadžera i poduzetnika CROMA.  Prestižno priznanje osvojila je kao kreativna ravnateljica Festivala Open House Zagreb, koji je zamišljen je...

Preko telefona online traže baštenski nameštaj

Preko telefona online traže baštenski nameštaj

E-commerce Report 2023, za koji su istraživanje sproveli platforma za uporednu online kupovinu Idealno (deo Heureka grupe) i Valicon, agencija za istraživanje tržišta, pokazuje da su prošlu godinu obeležili racionalizacija i stagnacija u online poslovanju. Igor...

Otvorene prijave za prvi OTP Connect Izazov

Otvorene prijave za prvi OTP Connect Izazov

OTP banka je otvorila prijave za prvi Izazov u okviru svog inovacionog ekosistema, OTP Connect, pod nazivom „Kažeš inovacija, misliš aplikacija“  Poziv je namenjen startap-ima, IT kompanijama i timovima koji se bave različitim vrstama dizajna i razvojem mobilnih...

Exer art, poklon majica za drugu polovinu

Exer art, poklon majica za drugu polovinu

U okviru projekta Exer art na originalan način spojeni su radovi savremenih srpskih  umetnika i “ulične mode ”. Modeli iz dve kolekcije – bele i crne oslikani su radovima trojice umetnika:  slikara Zorana Velimanovića i Steva Mandića, i dizajnera Ivana Arana, sa...

Izložba slika Voja Stanića povodom 100. rođendana

Izložba slika Voja Stanića povodom 100. rođendana

Izložba slika na kojoj će se naći do sada skrivena od očiju javnosti platna Voja Stanića otvara se 10.02, u Herceg Novom u galerijskom prostoru Dvorane Park, kao umetnički sadržaj 55. Praznika mimoze. U okviru 12. Malog salona biće priređena izložba u čast 100....

15 projekata za Collab 4HY Sustain CCI

15 projekata za Collab 4HY Sustain CCI

Poznati su učesnici Inovacioniog inkubacionog projekta podržanog od strane programa Kreativna Evropa Collab 4 HY Sustain CCI . Na konkurs se prijavilo 48 organizacija iz pet zemalja. Aplikacije su stizale od kulturnih institucija, neprofitnih organizacija, startapa,...

Vodič kroz bečke muzeje u 2024. godini

Vodič kroz bečke muzeje u 2024. godini

Glavni grad Austrije će i u 2024. godine opravdati titulu međunarodne umetničke metropole. Dve trećine gostiju dolazi u Beč zbog obimne umetničke i kulturne ponude. Gradski muzeji najavili su brojne izložbe, od Rembranta do Klimta i Šagala. Rembrant – Hoogstraten....

Stručno vođenje kroz izložbu Nove tendencije ’60

Stručno vođenje kroz izložbu Nove tendencije ’60

U subotu 23. 12. u 13 h je stručno vođenje kroz izložbu “Nove tendencije '60” u galeriji SKC, Beograd. Na izložbi je predstavljeno više od 30 radova 10 umetnika: slike, predmeti i skulpture. Zanimljivo je da iako su svi živeli i radili u isto vreme u Rimu, tek posle...

Share This