Svetlost teatar proizvodi mobilne pozornice

Biznis u regionu

18.09.2022.

Bina koja se pomera, ljulja ili „propada“ samo je jedan primer kakvim se poslom bavi „Svetlost teatar“, proizvođač i integrator pozorišnih sistema. 

Beogradska firma je opremila većinu srpskih pozorišta, ali pošto je domaće tržište malo za ovako usku specijalizaciju, potražila je potom poslove u inostranstvu. I u međuvremenu postala jedna od 10 najpoznatijih evropskih kompanija u svojoj branši. https://bif.rs/2022/08/svetlost-teatar-proizvodjac-i-integrator-pozorisnih-sistema-pod-svetlima-pozornice/

Vilijam Šekspir je napisao da je ceo svet pozornica, dok su manje nadahnuti autori definisali pozornicu kao scenski prostor na kojem se odigravaju predstave. Danas ovaj prostor režiserima nudi nebrojene mogućnosti, budući da se pomoću odgovarajućeg osvetljenja i mehanizma za pokretanje bine publici može predstaviti praktično svaki događaj, bilo da se radi o brodu koji se ljulja u oluji ili propadanju glumaca u zemlju.

U svetu je malo kompanija koje se bave proizvodnjom i integracijom ovakvih sistema, a u tu skupinu retkih spada i beogradska firma „Svetlost teatar“. Ona izrađuje i postavlja scensku mehaniku, scensko osvetljenje, audio/video sisteme i slično. Osim što proizvodi ormare za automatiku, konzole za upravljanje mehanikom, mašine koje pomeraju scenu i opremu, ona kreira i softvere koji upravljaju svom tom mašinerijom.

Od Rusije do Bliskog Istoka

Preduzeće je osnovano 1995. godine, u veoma teško vreme za našu kulturu ali i za celokupno društvo. S obzirom na tadašnje stanje u Srbiji, firma je vrlo brzo počela da radi na stranim tržištima, pre svega na ruskom. Njen prvi posao bilo je opremanje „Moskovske opere“, da bi potom usledio angažman za „Filijal Boljšoj teatra“, posle čega se pročulo za malu srpsku firmu sa velikim potencijalom.

Iako se poslovanje u Rusiji dobro razvijalo, „Svetlost teatar“ je posle 2002. godine odlučio da iskoristi priliv investicija u domaću kulturu i počne da oprema i naše pozornice, od „Jugoslovenskog dramskog”, preko „Pozorišta na Terazijama“, pa sve do velikih scena kakva je ona u „Štark areni“.

No, posle nekoliko godina rada na domaćem tržištu ono je već bilo prezasićeno, pa su u „Svetlost teatru“ odlučili da potraže nove angažmane u inostranstvu, ovaj put u našem regionu, ali i na Bliskom i Dalekom Istoku.

„Zanimljivo iskustvo smo imali u Kuvajtu. Tamo smo otišli znajući da se svuda u svetu više cene zapadne kompanije, za razliku od kompanija sa Balkana, na koje se gleda sa dozom opreza. Međutim, ispostavilo se da su u Kuvajtu nekada gradile firme poput ’Energoprojekta’, koje su ostavile veoma dobar utisak. Zato smo tamo naišli na izuzetno dobar prijem i veliko uvažavanje, a nadam se da smo ga svojim radom i opravdali, i da će se jednog dana neko možda setiti nas kada bude trebalo da pruži poslovnu šansu nekoj kompaniji iz Srbije“, priseća se Olivera Mitrović, vlasnica i direktorka ovog preduzeća.

Svetlost teatar u top 10 evropskih firmi u ovoj delatnosti

„Svetlost teatar“ je danas u prvih deset evropskih firmi u svojoj delatnosti. Međutim, kada su počinjali, činilo se da zbog svoje uske specijalizacije neće imati mnogo posla.

„Ipak, pokazalo se da nam je specijalizacija zapravo pomogla. Prvo, zato što klijenti poput naših imaju više poverenja u firme koje su posvećene jednoj delatnosti i veoma stručne za nju, zatim i zato što je u našoj delatnosti konkurencija veoma mala. Zahvaljujući svemu navedenom, tokom ove dve decenije smo na tenderima dobijali dobre poslove koji su nas proslavili, bar u našoj branši. Mi sada ne moramo da tražimo klijente, već nam se u velikoj meri oni sami javljaju“, kaže sagovornica B&F-a, koja misli da je lakše probiti se u evropski vrh kao specijalizovana firma, nego, na primer, kao građevinsko preduzeće koje radi sve vrste radova. Jer, građevinskih firmi ima mnogo i one jedne drugima neprestano spuštaju cene.

Od pomoći je, kaže ona, i ako ste dovoljno samouvereni da prihvatate složenije zadatke. Naime, prema rečima Olivere Mitrović, sve manje evropskih firmi prihvata poslove koji zahtevaju i instaliranje i integraciju opreme. „Ako ste samo proizvođač određene robe vaš posao se završava onda kada je isporučite. Međutim, ako uz to radite i integraciju celih sistema vi morate sačekati da se, ukoliko na primer radite na objektu u izgradnji, on prvo završi. Tada zavisite od rokova koji se često produžavaju u nedogled, posebno na manje uređenim tržištima, kakvo je bliskoistočno“, tvrdi Mitrović.

No, pošto „Svetlost teatar“ dolazi sa tržišta koje se takođe ne može pohvaliti uređenošću, preduzeće dobro „pliva“ i u takvim uslovima. „Bliskoistočnim kompanijama odgovara što smo mi, kao i većina balkanskih firmi, kreativni u smišljanju rešenja za raznovrsne probleme. Mi doduše nismo takvi zato što želimo da budemo, nego zato što moramo“, šali se naša sagovornica i dodaje da im ta čuvena kreativnost pomaže i kada je u pitanju naplata.

U situaciji kada se posao, zbog rasta cena sirovina, dogovara u jednoj vrednosti, a potom, na završetku projekta, košta znatno više, kompanije koje same finansiraju svoju proizvodnju moraju biti domišljate kako bi ostale likvidne. Kada radi projekte koje finansira država, „Svetlost teatar“ nema problem sa naplatom, ali za poslove u inostranstvu, posebno one sa privatnim kompanijama, ovo preduzeće mora da koristi akreditive.

„U našem poslu su avansi veoma mali a nekada ih ni nema. Zato mi maltene sami finansiramo proizvodnju. Nije nam problem da isfinansiramo ono što mi proizvodimo, ali često moramo da kupimo i nešto skuplju opremu, poput motora za pokretanje određenih mehanizama. U tom slučaju koristimo transferne akreditive, što znači da pomenutu opremu kupujemo retransferom novca našeg klijenta“, objašnjava sagovornica B&F-a. Prema njenim rečima, ovo je trenutno najpraktičniji način poslovanja, koji se, kao i neke druge ideje, izrodio iz moranja.

Pandemija „prizemljila“ radnu snagu

„Svetlost teatar“ manji deo svojih prihoda ostvaruje u Srbiji, iz održavanja sistema koje je već postavio. Povremeno opremaju i neke manje domove kulture, ali i veće objekte kao u slučaju „Malog pozorišta Duško Radović“, Pozorišta „Bora Stanković“ u Vranju, višenamenske sale „Narodnog pozorišta“ u Subotici.

Ipak, najveći deo zarade ova kompanija stiče na velikim projektima, odnosno kulturnim objektima koji su trenutno u izgradnji na Bliskom Istoku. Međutim, danas poslovanje u inostranstvu sa sobom nosi i neke sasvim nove izazove.

Jedan od njih je, prema rečima direktorke „Svetlost teatra“, promena stava domaćih kadrova o radu u inostranstvu: „U Kuvajtu je tokom pandemije uvedena zabrana avio saobraćaja i imali smo problem da vratimo svoje zaposlene odatle. Slična situacija desila nam se i u Hong Kongu. Ljudi su tada drastično promenili mišljenje o radu van svoje zemlje. Počeli su više da cene miran i siguran život u Srbiji. Zato se sada sve teže nalaze radnici koji bi radili u inostranstvu. Iz tog razloga smo, gde god je to moguće, počeli da zapošljavamo lokalnu radnu snagu“.

Preduzeće trenutno u Srbiji zapošljava 70 ljudi, različitih struka. To su u najvećem broju inženjeri mašinstva, elektrotehnike, automatike, ali među zaposlenima ima i stručnjaka za rasvetu, audio opremu i slično. Njih za sada ima dovoljno, ali pitanje je šta budućnost nosi. „Ovo je veoma specifična delatnost i većini inženjera, ma koliko dobri stručnjaci oni bili, je potrebno vreme da steknu dodatna znanja koja su im potrebna za ovaj posao“, podseća Olivera Mitrović na problem koji sada muči gotovo sve proizvodne kompanije u Srbiji, ali i u svetu.

Šta radi inženjer u pozorištu?

Iako zvuči kao početak vica, ovo je zapravo priča o tome kako se ljudi koji rade u pozorištu osećaju u ulozi publike.

„Pravo je uživanje kada možete da doprinesete nečemu tako lepom kao što je razvoj umetnosti. Doduše, taj doprinos ima i drugu stranu. Kada odem u pozorište, često se dešava da, umesto da se opustim i uživam u predstavi, ja pratim kako rade rasveta i bina, strahujući da bi moglo biti nekih problema. Srećom, uvek sve bude kako treba“, kaže Olivera Mitrović.

Tekst i fotografija preuzeti s portala www.bif.rs

Povezani tekstovi

Kako je socijalno preduzetništvo stiglo u Ćićevac

Kako je socijalno preduzetništvo stiglo u Ćićevac

Udruženje građana „Evrokontakt" iz Kruševca prepoznalo je značaj socijalnog preduzetništva kao sredstva za unapređenje kvaliteta života socijalno ugroženih grupa i jačanje lokalne ekonomije. Sa ciljem da stvore stimulativne uslove za razvoj socijalnog preduzetništva,...

Pomoć ženama starijim od 45 godina da nađu posao

Pomoć ženama starijim od 45 godina da nađu posao

Žene starije od 45 godina često su nevidljive za poslodavce. Iako kvalifikovane i iskusne, suočavaju se sa predrasudama koje ih sprečavaju da pronađu adekvatno zaposlenje. Situacija je posebno teška u manjim sredinama, gde su šanse za zapošljavanje  ograničene....

Oko 100 artikala malih proizvođača na Woltu

Oko 100 artikala malih proizvođača na Woltu

Oko 100 artikala malih proizvođača iz različitih regiona Srbije nalaze se na Wolt Market online prodavnici i zadobili su poverenje kupaca čulo se na promociji programa „velikiMALI“ koji se sprovodi uz podršku Projekta „Velika mala privreda” čiji je finansijer USAID, a...

Komentari

0 komentara

Leave a Reply

Rame uz rame sa preduzetnicama koje su mame
Konkurs za posao u Dubaiju 

Konkurs za posao u Dubaiju 

Nezaposleni iz Srbije i i oni koji žele da nađu posao u Dubaiju (UAE), a žive u ovoj zemlji regiona mogu da se prijave na kokurs za pozicije u rizortu Jumeirah Marsa Al Arab. Kompleks se nalazi na najekskluzivnijoj plaži Dubaija i otvoreno je  800 radnih mesta,...

Foto konkurs na temu vremenskih nepogoda

Foto konkurs na temu vremenskih nepogoda

Svetska meteorološka organizacija (WMO) organizuje takmičenje za izbor fotografija koja će se naći u njihovom kalendaru za 2025. godinu. Tema je rano upozorenje na nepogode “Closing the early warning gap together” i koja je usklađena sa fokusom Svetskog meteorološkog...

Umetnica s Balkana i Rim, Brtka u Večnom gradu

Umetnica s Balkana i Rim, Brtka u Večnom gradu

U Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u srcu Rima,  od 11.07. do 08. 09. upriličena je velika, retrospektivna izložba Mire Brtke „Budućnost je iza nas“ (“Il Futuro è Dietro di Noi”). Dugo očekivana i najavljivana retrospektivna izložba radova Mire...

Ponovo radi A1 Kinoteka letnji bioskop

Ponovo radi A1 Kinoteka letnji bioskop

Kao i prethode dve godine u centru Beograda, na terasi Doma Vojske Srbije, od 15. 07 do 31.08. ponovo radi A1 Kinoteka letnji bioskop. Na repertoaru će se naći 48 filmova. Večernje projekcije pod otvorenim nebom, održavaće se svako veče u 21h, a publika će moći da...

Hajdi na platnu crta lepotu i opasnosti života

Hajdi na platnu crta lepotu i opasnosti života

Radovi crnogorske slikarke i grafičke dizajnerke Hajdane Kostić Hajdi u okviru izložbe "Ljepota života" publici su dostupni do 30.06 u Portonovom, u hotelu One&Only. Postavku čine slike iz ciklusa kojim je mlada umetnica prikazala različite aspekte života-lepe i...

Jadranska obala kroz vizuru Marka Požlepa

Jadranska obala kroz vizuru Marka Požlepa

Izložba Marka Požlepa, multimedijalnog umetnika iz Slovenije, pod nazivom “Trajni odmor” (“Permanent Vacation”), otvorena je juče u beogradskoj galeriji  Hestia. Crteži s Jadranske magistrale pred srpskom publikom biće izloženi do 6.10. Ovo je novo izlaganje radova...

Beč uvodi mobilne učionice

Beč uvodi mobilne učionice

Demografski razvoj uticao je da se u mnogim delovima Beča javila potreba za slobodnim školskim prostorom. Slobodna mesta u postojećim razredima su već popunjena, stoga je potrebno obezbediti nove učionice za dodatne razrede. Samo u proteklih 10 godina Grad Beč je...

Slano film Days za mlade filmadžije regiona

Slano film Days za mlade filmadžije regiona

Prvi Slano Film Days na kome će okupiti mladi filmski autor iz regiona, ali i staknuta imena svijeta filmske industrije održava se u mestu Slanom i na Elafitskim otocima od 18. do 22.06. Jedno od najslikovitijih mjesta Dubrovačke rivijere biće adresa na kojoj će se...

Pogled na Amalfi u srcu Beograda

Pogled na Amalfi u srcu Beograda

Amalfi Terrazza, novi koncept koji spaja tradiciju dve zemlje, Srbije i Italije, kroz umetnost, muziku, modu i film, premijerno je otvorena na Kosančićevom vencu u Beogradu. Nesvakidašnji projekat realizovala je kompanija Pernod Ricard Srbija, u saradnji...

Share This