Unikatne hladnjače iz Šapca uz pomoć nauke

Biznis u regionu

21.06.2024.

Miroslav Živanović se u mladosti bavio rokenrolom i poezijom. Potom je svoja interesovanja zamenio porodičinim poslom, koji mu je doneo drugačija ali podjednako zanimljiva iskustva. Njegov otac je 1980. godine takođe napravio veliku promenu u svom životu – napustio je državni posao i osnovao sopstvenu firmu, Uniplast Serbia. „Moj otac se u početku bavio servisiranjem hladnjača“, priča Miroslav za B&F https://bif.rs/2024/06/uniplast-serbia-sabac-jedinstveno-resenje-za-lako-kvarljivu-robu-u-prevozu/, „što je za komšije i rođake bio zabrinjavajući obrt, jer je na starom poslu imao različite pogodnosti, uključujući i službenog vozača“. 

Osnivač šabačkog Uniplasta je imao drugačije želje i ambicije, pa je do kraja osamdesetih toliko razvio poslovanje da je započeo i sopstvenu proizvodnju. U narednoj deceniji, porodični posao su preuzeli njegovi sinovi. Mirko je sada direktor proizvodnje, a Miroslav je vlasnik i generalni direktor firme.

Ova proizvodna kompanija trenutno ima 215 zaposlenih, godišnji obim proizvodnje od 20 miliona evra i izvozi 70 do 80 odsto svojih proizvoda, najviše u naš region, Nemačku i Norvešku.

Sastoji se od tri divizije. Prva proizvodi nadgradnje za hladnjače, prema potrebama klijenata. Druga se bavi proizvodnjom nadgradnji za kamione, a treća radi dizajn kompletnih priključnih vozila bez motora, odnosno celih prikolica. Dizajniranje priključnih vozila se najjednostavnije može opisati ovako: kupac kaže koliko robe želi da prevozi i u kojim uslovima, a Uniplast napravi prikolicu koja ispunjava sve zahteve klijenta. Po ovom principu funkcionišu sve tri divizije, praveći za svakog naručioca posebna rešenja.

„Kada imate masovnu proizvodnju standardne robe vi unapred znate koliki su troškovi proizvodnje, ali kada radite kao mi, onda vam je za svaku narudžbinu potrebna nova računica troškova”, navodi Miroslav Živanović jedan od razloga zašto Uniplast Serbia već decenijama sarađuje sa Mašinskim fakultetom u Beogradu.

Ova saradnja je pomogla šabačkom preduzeću da razvija poslovanje i u najtežim okolnostima, kao u vreme sankcija tokom devedesetih, kada je bilo nemoguće nabaviti kvalitetan čelik čija debljina može da se smanji i tako uštedi na prostoru u vozilu. „Pošto smo bili prinuđeni da ugrađujemo sirovine lošijeg kvaliteta, bila nam je potrebna ozbiljna analitika da bismo od njih uspeli da napravimo proizvode koji će dugo trajati i vršiti svoju funkciju. U tome su nam pomogli proračuni stručnjaka sa Mašinskog fakulteta. Zahvaljujući toj saradnji, problemi sa sirovinama se nisu odrazili na kvalitet naših proizvoda. To možete videti po pojedinim Uniplastovim priključnim vozilima koja sa srpskih puteva ne silaze još od 1993. godine“, navodi generalni direktor Uniplasta primer kakve praktične rezultate može doneti saradnja sa naučnicima.

Nadgrađivanje hladnjača zahteva veoma preciznu računicu utroška materijala. Uniplast je za te namene dugo koristio jedan softver iz Finske, ali on nije odgovarao svim potrebama preduzeća. Zato je ova firma iz Šapca, zajedno sa beogradskim Mašinskim fakultetom i uz podršku Fonda za inovacionu delatnost, izradila sopstveno rešenje. Tako je nastao „Softver za brzu izradu prototipova termoizolovanih nadgradnji vozila za prevoz lako kvarljivih namirnica“, koji štedi vreme i materijal. Sam softver nije bilo toliko teško napraviti ali je model na kom je on zasnovan veoma složen i zahtevao je izradu komora i njihovo ispitivanje.

Pomenuti softver su proizveli stručnjaci iz Laboratorije CIAH sa Mašinskog fakulteta, koja se bavi ispitivanjem motornih i priključnih vozila. Ona sarađuje sa privredom i fizičkim licima kada je u pitanju njena osnovna delatnost, ali učestvuje i u naučno-istraživačkim projektima poput ovog koji je realizovala sa Uniplastom.

„Sa kompanijom Uniplast Serbia sarađujemo više od 15 godina. Za to vreme smo za njene potrebe sproveli oko 70 tipskih ispitivanja termoizolovanih nadgradnji. U okviru projekta koji je finansirao Fond za inovacionu delatnost realizovali smo dodatnih devet ispitivanja koja su se bavila merenjem uticaja različitih faktora u proizvodnji rashladnih komora, kao što su broj i vrsta vrata, ugrađena oprema i slično, na termoizolaciona svojstva tih komora. Potom smo korišćenjem veštačkih neuronskih mreža uspostavili vezu između karakteristika komora koje smo analizirali i tako dobijeni model integrisali u softver koji smo razvili”, kaže za B&F inženjer mašinstva dr Dragan Stamenković iz Laboratorije CIAH.

Ovaj softver, na osnovu unetih parametara, projektantima komora u Uniplastu daje procenu vrednosti ukupnog koeficijenta prenosa toplote. Taj koeficijent je merilo kvaliteta izolacije i on ne sme preći definisanu granicu kako bi komora, pa i celo vozilo, mogli da dobiju sertifikat za međunarodni prevoz lako kvarljivih namirnica prema ATP sporazumu.

„Koeficijent zavisi od debljine zidova i korišćenog izolacionog materijala, ali i od načina spajanja panela, broja i konstrukcije vrata, kao i od opreme ugrađene u komoru. Osnovno pravilo je – što jednostavnija komora to bolja izolacija. Međutim, kupci često traže komore sa mnoštvom opreme ali, ako je to ikako moguće, sa veoma tankim zidovima, kako bi unutrašnja zapremina komore bila što veća a masa vozila što manja. Zato je Uniplast Serbia imao potrebu za softverom koji će mu omogućiti da istovremeno zadovolji i zahteve klijenata ali i ATP sporazuma”, objašnjava Stamenković, koji je iznenađen što, bar prema njegovim saznanjima, na tržištu do sada nije postojalo softversko rešenje sa ovakvim mogućnostima.

Zanimljivo je da Uniplast i Mašinski fakultet razvijaju još jedan proizvod koji pretenduje na titulu prvog u svetu – to je poluprikolica sa osovinama direktno pričvršćenim za kompozitni pod.

Stamenković ocenjuje da su ovakvi vidovi saradnje obostrano korisni. On i njegove kolege sa fakulteta su tokom razvoja softvera za Uniplast dobili priliku da se bave istraživanjima za koja inače ne bi imali sredstava. „Dodatna korist za nas bila je to što smo kroz predstavljanje ove ideje Fondu stekli i znanja koja nisu toliko zastupljena među inženjerima mašinstva, od pravljenja poslovnog plana, do marketinga i promocije proizvoda. Kolege iz kompanije Uniplast Serbia su nam bile od velike pomoći, i to ne samo u početnoj fazi, već tokom čitavog projekta”, ističe Dragan Stamenković.

Miroslav Živanović ističe da ne može da zamisli poslovanje njihove firme bez inovacija. „Autoindustrija je veoma dinamična ali i jako surova delatnost u kojoj, da biste opstali, morate da pratite kretanja na tržištu i da usvajate nova znanja do kojih dolazi nauka, ali i naši zaposleni. Nekada su nam, na primer, zavarivači izvor odličnih ideja. Sve struke koje daju doprinos proizvodnji treba slušati, jer bez njih ne bi ni bilo te proizvodnje”, naglašava generalni direktor Uniplasta i dodaje da se do korisnih predloga nekada može doći i kroz neformalne razgovore: „Mi smo posle dugogodišnje saradnje sa naučnicima sa Mašinskog fakulteta počeli da se družimo i van posla, i to su takođe prilike da razgovaramo o nekim novim idejama. Zato tvrdim da, osim sviranja u rokenrol grupi, i ovaj posao i te kako može biti lep i zanimljiv”.

Marija Dukić, Biznis & finansije 221, maj 2024. 

Povezani tekstovi

U kom gradu se održava skup o noćnom životu?

U kom gradu se održava skup o noćnom životu?

Konferencija za urbani noćni život sa fokusom na klupsku kulturu, održaće se u Beču od 14. do 16. 11. Partneri događaja „Vienna After Dark“ su tri međunarodno organizacije za noćni život: „NIGHTS“ iz evropske mreže „NEWNet“, međunarodna konferencija „STADT NACH ACHT“...

Koliko je sakupljeno ambalažnog otpada na EXIT-u

Koliko je sakupljeno ambalažnog otpada na EXIT-u

Četiri puta više ambalažnog otpada sakupljeno je tokom EXIT festivala u odnosu na prethodnu godinu, kroz Green EXIT platformu.  Opsežnu reciklažnu akciju sprovela je Ball Corporation u okviru projekta „Svaka limenka se računa” sa više partnera: HEINEKEN Srbija,...

Šta su pametne kancelarije

Šta su pametne kancelarije

Beon Active Office je novi poslovni prostor u Beogradu čije se otvaranje očekuje u septembru. Prostor otvara INEX, međunarodna real estate grupacija koja razvija i gradi luksuzne stambene i komercijalne objekte, a svoje prisustvo u Srbiji potvrđuje konceptom aktivnih...

Komentari

0 komentara

Leave a Reply

Rame uz rame sa preduzetnicama koje su mame
Konkurs za posao u Dubaiju 

Konkurs za posao u Dubaiju 

Nezaposleni iz Srbije i i oni koji žele da nađu posao u Dubaiju (UAE), a žive u ovoj zemlji regiona mogu da se prijave na kokurs za pozicije u rizortu Jumeirah Marsa Al Arab. Kompleks se nalazi na najekskluzivnijoj plaži Dubaija i otvoreno je  800 radnih mesta,...

Foto konkurs na temu vremenskih nepogoda

Foto konkurs na temu vremenskih nepogoda

Svetska meteorološka organizacija (WMO) organizuje takmičenje za izbor fotografija koja će se naći u njihovom kalendaru za 2025. godinu. Tema je rano upozorenje na nepogode “Closing the early warning gap together” i koja je usklađena sa fokusom Svetskog meteorološkog...

Umetnica s Balkana i Rim, Brtka u Večnom gradu

Umetnica s Balkana i Rim, Brtka u Večnom gradu

U Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u srcu Rima,  od 11.07. do 08. 09. upriličena je velika, retrospektivna izložba Mire Brtke „Budućnost je iza nas“ (“Il Futuro è Dietro di Noi”). Dugo očekivana i najavljivana retrospektivna izložba radova Mire...

Ponovo radi A1 Kinoteka letnji bioskop

Ponovo radi A1 Kinoteka letnji bioskop

Kao i prethode dve godine u centru Beograda, na terasi Doma Vojske Srbije, od 15. 07 do 31.08. ponovo radi A1 Kinoteka letnji bioskop. Na repertoaru će se naći 48 filmova. Večernje projekcije pod otvorenim nebom, održavaće se svako veče u 21h, a publika će moći da...

Hajdi na platnu crta lepotu i opasnosti života

Hajdi na platnu crta lepotu i opasnosti života

Radovi crnogorske slikarke i grafičke dizajnerke Hajdane Kostić Hajdi u okviru izložbe "Ljepota života" publici su dostupni do 30.06 u Portonovom, u hotelu One&Only. Postavku čine slike iz ciklusa kojim je mlada umetnica prikazala različite aspekte života-lepe i...

Jadranska obala kroz vizuru Marka Požlepa

Jadranska obala kroz vizuru Marka Požlepa

Izložba Marka Požlepa, multimedijalnog umetnika iz Slovenije, pod nazivom “Trajni odmor” (“Permanent Vacation”), otvorena je juče u beogradskoj galeriji  Hestia. Crteži s Jadranske magistrale pred srpskom publikom biće izloženi do 6.10. Ovo je novo izlaganje radova...

Beč uvodi mobilne učionice

Beč uvodi mobilne učionice

Demografski razvoj uticao je da se u mnogim delovima Beča javila potreba za slobodnim školskim prostorom. Slobodna mesta u postojećim razredima su već popunjena, stoga je potrebno obezbediti nove učionice za dodatne razrede. Samo u proteklih 10 godina Grad Beč je...

Slano film Days za mlade filmadžije regiona

Slano film Days za mlade filmadžije regiona

Prvi Slano Film Days na kome će okupiti mladi filmski autor iz regiona, ali i staknuta imena svijeta filmske industrije održava se u mestu Slanom i na Elafitskim otocima od 18. do 22.06. Jedno od najslikovitijih mjesta Dubrovačke rivijere biće adresa na kojoj će se...

Pogled na Amalfi u srcu Beograda

Pogled na Amalfi u srcu Beograda

Amalfi Terrazza, novi koncept koji spaja tradiciju dve zemlje, Srbije i Italije, kroz umetnost, muziku, modu i film, premijerno je otvorena na Kosančićevom vencu u Beogradu. Nesvakidašnji projekat realizovala je kompanija Pernod Ricard Srbija, u saradnji...

Share This