Nekoliko desetina vrednih žena iz Babušnice, na jugu Srbije, godinama istrajava u organskoj poljoprivredi. Osnovale su 2017. zadrugu „Darovi Lužnice“, gaje povrće i voće, prave džemove, ajvar, sokove i od toga izdržavaju porodice u rodnom kraju i održavaju život u selima.
Organska proizvodnja u opštini Babušnica
Opština Babušnica je jedna od nerazvijenih sredina u Srbiji. Stanovništvo, unazad pola veka, iseljava se u velike gradove. Većina od 53 sela su pusta, sve je manje sredovečnih i mladih. Stopa nezaposlenosti je 40 procenata, prosečna plata iznosi 72 procenta prosečene zarade u Republici Srbiji.
Prva ženska, organska zemljoradnička zadruga u Srbiji
„Darovi Lužnice“ su prva, ženska zemljoradnička zadruga organskih proizvođača u Srbiji. Osnovana je pre pet godina. Od 15 prvih kooperantkinja, danas imaju 28 članica, od kojih devet u organskoj i ostale u konvencionalnoj, poljoprivrednoj proizvodnji.
Ovih dana zalivaju papriku i paradajz. Čekaju da za mesec dana počnu preradu.
– Pravimo ajvar, pinđur, džem od šipka, sok od višnje, jabuke, drena. Nismo htele da širimo paletu proizvoda, kaže Karolina Stamenković, idejni tvorac i direktorka zadruge Darovi Lužnice. Prvi motiv udruživanja bio je osigurati prodaju. Oraganski način proizvodnje bio je logičan jer se u babušničkom kraju zemlja obrađuje tradicionalno, na usitnjem parcelama, bez hemijskih sredstava, pesticida.
Poljoprivreda im jedini izvor prihoda
–Zadrugarke su sredovečne žene koje su ostale na imanjima. Nezaposlene su i bez njih ova sela bi skroz opustela. Bave se malo poljopriovredom, malo stočarstvom. Što se kaže, od svega po malo i tako izdržavaju porodice. To im je jedini izvor prihoda, a kroz udruživanje manje brinu gde i kako će prodati ono što proizvedu, dodaje Karolina Stamenković.
Najviše ih je u selima ravničarskog dela kotline reke Lužnice. Od 53 ruralna naselja više od 30 sela su razuđena, na planinama, gde teško uspevaju povrtarske kulture.
Babušnica je od Niša udaljen 65, od Pirota 25, a od Leskovca 55 kilometara.
Koliko pomažu konkursi rad zadruge
Od 2017. kada je zadruga osnovana prate konkurse. Prvih pet plastenika stigla su kroz projakat EU čiji je cilj bio upošljavanje nezaposlenih i žena sa invaliditetom.
Bez pomoći, kažu, teško bi opstale i ne bi mogle da pokrenu proizvodnju, zaokruže proces od polja/plastenika do krajnjeg proizvoda za kupce. Pre tri godine, kroz program Vlade Srbije namenjen zadrugama, dobile su novac za kupovinu linije za preradu i pakovanje voćarskih i povrtarskih proizvoda.
Prošle godine, iako u pandemiji, prvi put su napravile sok od organskih jabuka. Jabuke koje prerađuju beru u zaraslim voćnjaci gde niko decenijama ne zalazi. A stabla puna. Od autohtonih sorti budimke i kolačarke napravile se manje količine hladno ceđenog soka, bez šećera i aditiva.
nagrada Organic konkursa za novo pakovanje organskog soka
Ovog proleća prijavile su se drugi put na konkurs Organic koji 11 godina organizuje NLB Komercijalna banka. Stručan žiri u kome su bili eminentni profesori Poljoprivrednog fakulteta i predstavnici banke odlučio je da vredne zadrugarke zaslužuju jedno do pet pobedničkih mesta.
Dobijeni novac iskoristile su za nabavku mašine – dodatak za punilicu. Uz pomoć ove mašine sok od jabuke pakovaće direktno u „bag in box“ kese, vrstu ambalaže jako traženu na tržištu.
Sok je prošle godino naišao na lep prijem. Međutim, staklena amabalaža je bila skupa. Sada čekaju mašinu iz radionice iz Brusa pa će u septembru sok pakovati u atraktivno pakovanje.
Sertifikacija organske proizvodnje veliki trošak za male proizvođače
–Da je lako baviti se organskm proizvodvnjom – nije. Pogotovo kada cene rastu: ambalaže, goriva, etiketa… Razmišljamo kako će biti, da ne budemo u minusu. Videćemo. Zajedno je lakše, dodaje direktorka zadruge.
Ponudile su kooperantima da sirovinu prerađuju u njihovom pogonu. Jer, jedno domaćinstvo sa malim površinama i skormnim prinosima, teško će moći sve da izmiri. Opština Babušnica je do sada pomagala plaćanje kolektivne serifikacije koja za zadrugu iznosi oko 1.500 evra. Neka domaćinstva su zbog visoki troškova sertifikacije, analiza, bar kodova, napustila organsku proizvodnju.
Primera radi, troškovi sertifikacije organske proizvodnje za površinu manju od 10 ari je oko 50.000 dinara.
Šta je potrebno za početak organske proizvodnje
Svima koji odluče da se bave organskom poljoprirednom proizvodnjom naša sagovonica ima savet – Moraju da imaju ljubav prema zdravoj hrani, strpljenje i da budu uporni – da ne kažem tvrdoglavi.“
U Srbiji je tek nešto od pola procenta – 0.58 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom. Svetski prosek iznosi 1.5 procenta.
Specifičnost ove zemlje regiona jeste grupna sertifikacija koja je od ove godine počela da se primenjuje u EU. Grupni sertifikati organske proizvodnje su praksa zemalja sa usitnjenim parcelama poput Južne Amerike, Azije.
Najmanje organskih proizvođača na jugu Srbije
Prema podacima sa sajta Ministarstva poljoprivrede za 2020. godinu u Srbiji je bilo 596 nosilaca sertifikata organske proizvodnje i više od 6.000 proizvođača. Grupnih sertifikata za istu godinu je bilo 42. Preovlađuju Vojvodina, centralna i zapadna Srbija, najmanje ih je na jugu zemlje. Oktobarski popis pokazaće koliko Babušnica ima žitelja. Po još važećem, iz 2011. godine u opštini živi nešto više od 12.000 stanovnika.
Foto Darovi Lužnice / Privatna arhiva
0 komentara