U familiji Tatijane Božović, kao u mnogim kućama ariljskog kraja gajanje malina je porodična tradicija.

Malinjaci su mesto gde čitave porodice rade, naročito u vreme berbe, ali i mesto gde vredni stanovnici zlatiborskog okruga uživaju.

U živopisnim predelima sela Dragojevac naša sagovornica i članovi njene porodice provode svaki slobodan trenutak.

Krčili šumu da bi podigli zasade malina i kupina

Lokacija zasada skrivena duboko u šumi, koju su morali prvo da raskrče kako bi posadili “crveno zlato”, bila je prelomna tačka 2018. godine da pređu na organski način proizvodnje. 

Do tada sve je bilo samo ideja o kojoj je razmišljala sa suprugom.

Trenutno imaju više od 3 ha sertifikovane organske maline i nešto više od 3ha pod organskom kupinom.

-Svi u familiji bez razlike radimo u malinjaku kada je potrebno. Suprug Đorđe, ja, svekrva, sin Vojislav čim počne raspust. Iako smo imali dugogodišnje iskustvo s malinama, kada smo pre pet godina odlučili da počnemo s organskom proizvodnjom morali smo puno da učimo.”

Kancelariju zamenila kancelarijom u zelenilu

Tatijana je iz želje da sve savlada i što više vremena bude u prirodi odlučila da napusti dotadašnji posao. – Dala sam otkaz u banci gde sam radila 18 godina. Kancelariju i rad s klijentima zamanila sam vedrim nebom i zelenilom.

Njihove maline rastu daleko od kuća, bilo kakvog puta, bukvalno u netaknutoj prirodi.

Na početku su, iako je malinartsvo u genima Ariljaca, čitali literaturu, pohađali seminare.

– Da je lako-nije. Organska proizvodnja je teža od konvencionalne. Dosta toga se radi ručno. Na primer, ne smemo da koristimo nikakva sredstva protiv biljnih štetočina nego se maline okopavaju. Dosta smo ulagali. Imamo savremene sisteme zalivanja, sertifikovani smo organski proizvođač, imamo Global GAP standard. 

Od sertifikata do osiguranja 

Intenzivno sarađujemo sa sertifikacionom kućom Ekocert. Nabavili smo savremenu mehanizaciju, sarađujemo s zaštitarima, imamo stalno angažovane radnike; zasadi su osigurani, opisuje ona kako izgleda kada se detaljno pristupi organskoj proizvodnji.

Od papira tj. kompujtera Tatijana nije mogla u potpunosti da se odrekne. Svakodnevno završava administativne poslove u vezi s gazdinstvom. Ipak, svaki drugi, treći dan mora da ode u malinjak. Vikendom obavezno. 

Priznaje da ovaj posao u odnosu na rad u banci ne može da se poredi. – Najviše volim period s proleća. Tada biljke počinju da se bude, bujaju, zelene. I čitava priroda. Osećaj zadovoljstva i takve lepote teško je opisati.”

Isto tako ne krije da je sezona branja leti najteži i najstresniji period u godini.

Najveći problem nAĆi berače malina

Poput mnogih proizvođače sve teže nalaze sezonske radnike. Njima je potrebno u piku sezone najmanje 60 berača. – Mi smo na imanju podigli objekat za smeštaj 100 radnika koji najviše dolaze s juga Srbije, iz Niša, Aleksinca, Surdulice. Međutim, sve ih je teže naći. Od kraja juna do početka avgusta nema stajanja. Tad smo svi u familiji maksimalno angažovani.

Berba će ove godine zbog vremenskih uslova malo kasniti. Kaže da će početi oko 20.06. Kada završe s berbom malina koja traje do jula, Božovićima sledi “selidba” među kupine tokom avgusta. – U tih 40-tak dana nema predaha, opisuje Tatijana predstojeće dane.

Treća sreća na NLB Organic konkursu

Mesec maj je za porodicu Božović bio više svečarski. Osim tradicionalnog slavlja povodom rođendana naše sagovornice i porodične slave, ove godine imali su još jednu priliku da nazdrave. Tatijana je proglašena za najuspešniju damu u Srbiji koja se bavi organskom proizvodnjom u okviru NLB Organic konkursa koji već 12 godina organizuje NLB Komercijalna banka.

Kako kaže potajno se nadala, ali nije puno očekivala pobedi.

Već je ranije dva puta konkurisala za ovaj program. – Eto, dogodilo se po onoj “treća sreća”. Baš sam se obradovala. Nagradu ćemo najverovatnije iskoristiti za postavljanje protivgradne mreže. Klima se puno promenila česte su kiše, grad pa da zaštitimo plod.

Prilikom proglašenja pobednika 12. po redu NLB Organic kokursa  NLB Komercijlane banke koje je i ove godine bilo na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu svi dobitnici su se složili da je konkurs ne samo dobra prilika da se podstkanu organski proizvođače novčanim nagradama već I da se aktuelizuje tema organske proizvodnje.

-Znači nagrada, ali još više da ljudi čuju za organske proizvođače, da saznaju zašto se organski proizvod razlikuje od onoga koje se gaji u konvencionaloj poljoprivredi, kaže Tatijana Božović. 

Da li u Srbiji tržište prepoznaje organsku malinu 

Za sada organske maline prodaju lokalnim hladnjačama, ali umaju u planu da možda počenu proizvodnju organskih proiuvoda: džema, sokova. Sve je više porodica koje žele da posete malinjak I provedu  kvalitetno vreme u prirodi, jedu zdrave plodove. .

-Tržište u Srbiji sve više prepozanje kvalitet I prednost organskih malina. Međutim, interesovanje proizvođača makar u ariljskom kraju da uđu u process konverzije i sertifikacije za organsku proizvdonju nije veliko. Ovo je mnog teži put pa i cena koja je 30 odsto viša od konvenciolane maline nije dovoljna motiv da se opredele ka organskoj proizvodnji. Zato bi trebalo što više govoriti o organskoj proizodnji i svim njenim benefitima da bi se iskoristili povoljni uslovi koje imamo ne samo u ariljskom kraju već širom Srbije, smatra naša sagovornica.

Andrijana Cvetićanin

Foto Andrej Filpović i lična arhiva